Nedopustiv je odnos većine poslodavaca u Srbiji koji zaposlenima određuju da rade ne samo nedeljom, već i i u dane državnih i verskih praznika, poput Dana državnosti, Badnjeg dana i Uskrsa, pokazjući tako nepoštovanje prema i prema državi i prema religioznim osećanjima i potrebama zaposlenih, ističe niška narodna poslanica ispred pokreta Dveri Tamara Milenković Kerković.
Ona ističe da će u Narodnom parlamentu tražiti neradnu nedelju i u privatnom sektoru.
„Na sastanku sa poslaničkom grupom Dveri, uoči formiranja Narodne skupštine, predsednik Republike Aleksandar Vučić odbio je predlog Dveri o uvođenju neradne nedelje i u privatnom sektoru, a preksinoć su građani Srbije mogli da čuju i poznate prenaglašene izjave, poput onih : „Ne dam, dok sam živ! , „Ko sme da zabrani ljudima da rade nedeljom? ili „Ko hoće može da umre za mašinom!…“. Suprotno od ovog stava neradnu nedelju smatramo delom osnovnog prava na nedeljni odmor koji tradicija, kultura i vera naših građana vekovima smatraju danom kada se čovek posvećuje Bogu, sebi, porodici i prijateljima. Nedeljom se porodica okuplja, neguju se porodične vrednosti, a neradna nedelja pitanje je zdravlja i ravnoteže porodičnog, privatnog i poslovnog života zaposlenih . Zbog toga ćemo i u Parlamentu tražiti izmenu zakona i propisa koji omogućavaju poslodavcima da nedelju proglase uobičajenim radnim danom. U prilog nedelji kao neradnom danu govori i to da je većina evropskih zemalja, kao i zemlje u okruženju već uvele nedelju kao neradni dan, ali i mnogi ekonomski, radno-pravni, demografski i kultuloroški razlozi“, ističe Kerković.
Kako dodaje, protiv je toga da „radnici umru za mašinom“.
„U delatnosti trgovine u Srbiji radi oko 200 hiljada ljudi, od toga je 80% žena koje su majke ili buduće majke koje rade za minimalnu zaradu i koje nedelju ne mogu da provedu sa svojim porodicama. Iako trgovina ne zahteva da se radi bez prekida ove žene, često i samohrane majke sa minimalnim platama ne mogu nedeljom da ostavljaju decu u vrtiće, pa im je zbog rada nedeljom ne samo veoma teško da neguju i vaspitavaju decu , već i da zasnuju porodicu. U zemlji sa ogromnim demografskim problemima, sa stanovništvom u kome 100 hiljada ljudi godišnje više umre nego što se rodi, i još 100.000 mladih i najvitalnijih ljudi ode u emigraciju, rad nedeljom jeste ogroman problem. Kako je manjak radne snage već izražen ne samo u trgovini već i u proizvodnji uvođenje obavezne neradne nedelje podiglo produktivnost. Ne samo da ne bi došlo do otpuštanja već bi dolazilo do angažovanja novih zaposlenih, pogotovu u trgovini jer bi pritisak na velike trgovnske lance , veoma brzo, čim potrošači steknu navike, postao veći ostalih dana u nedelji“, obrazlaže ona.
I ekonomski, i radno-pravni i moralni i demografski i razlozi očuvanja porodice i vođenja adekvatne porodične politike, ali i religiozni i kulturološki razlozi govore u prilog uvođenja nedelje kao neradnog dana, dodaje.
„Kako bi nedelja i u privatnom sektoru postala neradni dan, poslanička grupa Dveri će predložiti Narodnoj skupštini izmenu radno-pravnih zakona i propisa o trgovini a u skladu sa svojim socijalno-ekonomskim programom za državu koja brine“, zaključuje Kerković.
