Najnovije istraživanje o položaju zaposlenih u medijima pokazuje da se veliki broj novinarki i novinara suočava sa konstantnim pritiscima, finansijskom neizvesnošću i preopterećenjem, što dugoročno ostavlja posledice na psihičko stanje
Kao najveći izvor stresa, pod kojim, u manjoj ili većoj meri žive i rade svi novinari u Srbiji, izdvojeni su potplaćenost i finansijska nesigurnost, što je navelo 55 odsto ispitanika. Mnogi medijski radnici rade u uslovima neizvesnih prihoda, kratkoročnih ugovora i bez garancije za stabilnost zaposlenja, što dodatno povećava osećaj nesigurnosti.
Na drugom mestu nalaze se kratki rokovi i veliki broj radnih zadataka, koji su postali svakodnevica u redakcijama. Novinari često rade više poslova istovremeno, uz stalnu potrebu da informacije objave brzo, što dovodi do hroničnog umora i iscrpljenosti.
Istraživanje pokazuje da značajan pritisak dolazi i spolja. Spoljni uticaji, pretnje i pritisci na rad medija nalaze se među najčešće navedenim razlozima stresa, a odmah zatim slede strah od gubitka posla ili gašenja redakcije, kao i problemi u odnosima sa nadređenima.
Poseban problem predstavljaju loši međuljudski odnosi u kolektivu i mobing, sa kojim se susrelo oko dve petine ispitanih. Kao najčešći izvor zlostavljanja navode se urednici, zatim menadžment, ali i kolege, što pokazuje da se pritisak ne stvara samo spolja, već i unutar samih redakcija.
Zbog takvih uslova rada, gotovo svi učesnici istraživanja navode da stres osećaju u manjoj ili većoj meri, dok ga veliki deo doživljava često ili svakodnevno. Visok nivo opterećenja postao je uobičajen deo novinarskog posla, a mnogi smatraju da se tempo rada poslednjih godina dodatno ubrzao.
Posledica takvog okruženja je i čest sindrom sagorevanja na poslu. Većina ispitanika navodi da je bar jednom osetila simptome profesionalnog iscrpljivanja, dok je kod velikog broja ono ponovljeno više puta. Najčešće se manifestuje kroz hroničan umor, probleme sa spavanjem, pad motivacije i osećaj emocionalne iscrpljenosti, ali uprkos tome mnogi nastavljaju da rade istim tempom.
Analiza pokazuje da se stanje u profesiji ne može posmatrati samo kroz individualne probleme, jer uzroci stresa leže pre svega u uslovima rada, organizaciji redakcija i nesigurnom položaju zaposlenih u medijima. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bez poboljšanja radnog okruženja neće biti moguće smanjiti pritisak kojem su novinari svakodnevno izloženi.
Izvor: Analiza mentalnog zdravlja novinara
