Aleksandar Vučić juče je boravio u Prokuplju, gde je ispred novog vrtića „Čarolija“ razgovarao sa građanima, obilazio objekte i najavio nove projekte. Međutim, iza slike predsednika među građanima ostala je mnogo složenija slika grada: ljudi su pitali za posao, vodu, staž, imovinske probleme i egzistenciju, dok su sa druge strane ponovo stigla velika obećanja o auto-putu, Zdravstvenom centru i investicijama.
Ako bi se Vučićeva jučerašnja poseta Toplici posmatrala samo kroz izjave koje su se mogle čuti pred kamerama, Prokuplje bi izgledalo kao grad koji se nalazi pred velikim razvojnim preokretom.
Auto-put bi trebalo da bude završen za nekoliko meseci, novi Zdravstveni centar trebalo bi da promeni zdravstvenu sliku regiona, „Leoni“ ostaje u Prokuplju, a država će pokušati da dovede još jednog investitora u industrijsku zonu.
Uz to, Vučić je obećao da će država obezbediti novac za završetak fasade na zgradi Gimnazije, nakon što je, kako je rekao, investitor odustao od radova.
Sve su to projekti i obećanja koja građanima Prokuplja mogu biti od ogromnog značaja.
Ali postoji i druga strana jučerašnje posete.
Građani nisu pitali za velike projekte
Dok je predsednik govorio o infrastrukturnim projektima i investicijama, građani koji su uspeli da dođu do mikrofona uglavnom nisu govorili o velikim državnim projektima. Govorili su o sopstvenom životu.
Jedna žena rekla je da je 11 godina licencirani vaspitač, ali da i dalje ne može da pronađe posao.
Druga je navela da je majka petoro dece i da, uprkos završenoj srednjoj medicinskoj školi, nema posao.
Treća je govorila o tome da je zbog brige o detetu sa invaliditetom morala da odustane od rada i da sada ne može da pronađe zaposlenje.
Bilo je pitanja o katastrofalnom stanju vodovodne mreže, uzurpaciji trotoara, nerešenim pravno-imovinskim odnosima, povezivanju staža i drugim problemima.
I upravo tu se možda najbolje vidi razlika između političke slike jednog grada i njegove svakodnevne stvarnosti.
Za vlast su razvojni projekti ono što treba da pokaže napredak. Za građanina koji godinama ne može da dobije posao, međutim, mnogo je važnije pitanje kako će sutra živeti.
Bela linija koja je postala simbol posete
Možda najzanimljiviji detalj jučerašnjeg događaja nije bio nijedan od Vučićevih velikih projekata.
Bila je to – bela linija.
U osvrtu na posetu urednica portala Prokuplje press Biljana Roganović ukazala je na detalj koji je, upravo zbog svoje jednostavnosti, postao simboličan.
Građani Prokuplja bili su fizički odvojeni belom linijom od predsednika.
Prema njenom osvrtu, u drugim sredinama takva granica nije bila uočljiva na isti način, zbog čega je postavila pitanje: zašto baš u Prokuplju?
Naravno, sama bela linija ne mora da znači ništa više od mere bezbednosti ili organizacije skupa.
Ali u političkom smislu ona govori mnogo.
Jer juče je upravo ta linija predstavljala fizičku granicu između predsednika države i ljudi koji su želeli da mu priđu.
Samo su retki uspeli da je pređu i neposredno se pozdrave sa Vučićem, dok je većina građana ostala sa druge strane.
U gradu u kojem ljudi govore o nezaposlenosti, odlasku mladih, lošoj infrastrukturi i neizvesnosti, prizor građana koji stoje iza bele linije dok predsednik razgovara sa odabranima teško je ne posmatrati i kao metaforu odnosa vlasti i građana.
Kada predsednik povisi ton na gradonačelnika
Još jedan detalj obeležio je jučerašnji susret.
Vučić je u jednom trenutku povisio ton na gradonačelnika Prokuplja Miroslava Antovića, tražeći od njega odgovor na pitanje ili primedbu građana.
Šta je tačno Antović odgovorio nije se jasno čulo.
Ipak, sama scena otvorila je zanimljivo pitanje o odgovornosti lokalne vlasti.
Jer ako građani svoje probleme iznose predsedniku Srbije, onda se prirodno postavlja pitanje: šta je sa lokalnom samoupravom i njenom odgovornošću za probleme koji se mogu rešavati na lokalnom nivou?
Upravo je to pitanje otvorila i urednica Prokuplje pressa u svom komentaru.
Ako gradonačelnik nije odgovoran za probleme građana Prokuplja, onda se postavlja pitanje zbog čega građani biraju lokalnu vlast.
A ako jeste odgovoran, onda je logično da upravo on treba da bude prvi na udaru pitanja i kritika građana.
Problem je što politički sistem u kojem se za svaki lokalni problem čeka predsednik države istovremeno proizvodi i lokalnu vlast koja odgovornost prebacuje naviše i građane koji veruju da se samo u Beogradu mogu rešiti problemi njihovog grada.
Auto-put kao najveće obećanje
Najveća Vučićeva najava odnosila se na auto-put.
Predsednik je rekao da će, nakon završetka procedura, „za par meseci“ biti auto-puta, uz poruku da će nova saobraćajnica promeniti dostupnost Prokuplja i Toplice.
Posebno je povezao auto-put sa novim Zdravstvenim centrom, navodeći mogućnost da se deo zdravstvenih intervencija iz Niša usmerava ka Prokuplju.
To bi, ukoliko se realizuje, moglo imati ozbiljan značaj za čitav region.
Ali upravo zato se postavlja i pitanje rokova i odgovornosti za njihovo ispunjenje.
Topličani su već godinama slušali najave o velikim projektima.
Ono što građanima ostaje jeste jednostavno pitanje:
Kada će ono što je najavljeno zaista biti završeno?
Jer politička vrednost obećanja traje onoliko dugo koliko traje poverenje da će ono biti ispunjeno.
„Leoni“ ostaje, ali gde su novi poslovi?
Vučić je poručio i da „Leoni“ ostaje u Prokuplju, kao i da će država pokušati da dovede još jednog investitora u industrijsku zonu.
To je posebno značajno u gradu iz kojeg godinama odlazi veliki broj mladih ljudi.
Ali upravo su pitanja građana pokazala paradoks.
Dok predsednik govori o investitorima, građani mu prilaze i govore da ne mogu da pronađu posao.
Dakle, problem Prokuplja nije samo u tome da li će postojati industrijska zona.
Problem je koliko će kvalitetnih i sigurnih radnih mesta ona proizvesti i da li će plate i uslovi rada biti dovoljni da ljudi ostanu u Toplici.
Jer investicija sama po sebi nije cilj.
Cilj je da čovek koji danas razmišlja o odlasku iz Prokuplja dobije razlog da ostane.
Od „istorijske posete“ do političke predstave
Na kraju dana stigla je i reakcija opozicije.
Gradski odbor Stranke slobode i pravde ocenio je da Vučićeva poseta nije bila istorijska, već „uvreda za sve građane koji preživljavaju surovu stvarnost ovog režima“.
SSP posebno kritikuje kašnjenje radova na vrtiću, posetu lokalnoj pekari i odnos lokalnih funkcionera prema predsedniku.
Opoziciona interpretacija je očekivano potpuno drugačija od one koju će verovatno ponuditi vlast.
Za jedne je to poseta predsednika koji donosi nove projekte i rešava probleme.
Za druge je to politička predstava u kojoj se godinama stari problemi predstavljaju kao nova obećanja.
Istina je verovatno mnogo komplikovanija.
Vrtić za 170 mališana jeste konkretna stvar.
Zdravstveni centar može biti ogromna investicija.
Auto-put bi mogao da promeni položaj čitave Toplice.
Ali istovremeno, nezaposlena majka petoro dece, vaspitač koji 11 godina traži posao ili roditelj deteta sa invaliditetom ne žive od najava infrastrukturnih projekata.
Oni žive od onoga što mogu da reše danas.
Šta je zapravo pokazala Vučićeva poseta?
Možda je najpoštenije zaključiti da jučerašnja poseta nije bila ni potpuno „istorijska“, kako je predstavljaju njegovi politički sledbenici, niti samo „uvreda za građane“, kako tvrdi opozicija.
Bila je pre svega ogledalo Toplice.
U tom ogledalu istovremeno vidimo velike infrastrukturne projekte i male, svakodnevne probleme; nova obećanja i stara čekanja; investitore i ljude koji ne mogu da pronađu posao; predsednika koji govori o budućnosti i građane koji pokušavaju da reše sopstvenu sadašnjost.
A između njih – bukvalno i simbolično – stajala je jedna bela linija.
Pitanje je samo da li će ona ostati samo organizaciona mera jednog političkog skupa ili će postati simbol mnogo dubljeg problema: koliko je vlast zaista spremna da čuje građane kada se ugase kamere i završi poseta.
B.Roganović, D.Marinković
