Aleksandar Rangelov, ortoped iz Leskovca, koji je ovog jula “upoznao novu vrstu bolesnika, koji pate od ‘sindroma Aptiva’ “, objavio je pismo jedne od bivših radnica ove fabrike.
Rangelov je preneo pismo Jelene Živković.
“U dva navrata sam pisao o njima – radnicima Aptiva. A onda sam bio obasut porukama radnika i drugih fabrika u Leskovcu, Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Svi su se žalili na neshvatljivo velike razmere eksploatacije i neshvatljivo male plate, na oduzeto dostojanstvo i nametnuto ropstvo. Jedna od tih radnica, Jelena Živković iz Aptiva, se osmelila i pošla zajedno sa mnom, istim putem.
Otvorila je svoju dušu, napisala i objavila svoje tužno iskustvo. Drage Jelene, ma kako se zvale! Oprostite mi jer danju prođem pored vas, a ne prepoznam vas. Oprostite mi jer ne delim vašu sudbinu. Vi ste odvedene na front, a ja sam pošteđen. Pošteđen i postiđen! Većinu vas nikada neću upoznati, ali ću se moliti za vas. Izdržite! Uprkos svim šansama koje smo prokockali, a zarad šanse koja nas čeka. Izdržite! Uprkos svim zajedljivim botovskim komentarima, jer sit gladnom ne veruje! Izdržite! Jer njegov glas mi šapuće da vredi izdržati!“ napisao je doktor, a zatim dodao da njen tekst objavljuje zbog svih naših Jelena širom Srbije i bivše Jugoslavije.
Tekst Jelene Živković naslovljen je kao “ONI u Aptivu”, i prenosimo ga u celosti:
“Ko ce koprivicom istući one koji u meni gaze čoveka?!” Dr Sasa Bozovic.
Gledam najnoviji oglas kompanije Aptiv. Kompanije u kojoj sam radila godinu dana. Aptiv. Internacionalna i svetski priznata kompanija. Zvuči lepo. Usavršavanje i interno napredovanje u karijeri. Smejem se do suza. Neću vise koristiti ime Aptiv. “Oni” je prava reč. “Oni” su ti koji svakoga dana ulažu natčovečanski napor da ispeglaju svoje komplekse i nahrane sujetu podižuci glas na ljude. One iste ljude koji svojim rukama , ukočenih prstiju, bandažiraju po 7 i po sati. One iste ljude koji zaboravljaju koji je dan. One iste ljude koji celu smenu motaju kablove moleći Boga da alati danas rade i ispune target. One žene koje po 7 i po sati motaju presek žice od 2.5 i u mišicama imaju kamen. One iste majke koje sutradan neće moći da zagrle svoju decu od bolova u rukama.
“Oni” ne znaju padeže. Frljaju se naučenim frazama kojima ljudima kradu dostojanstvo,stavljaju ih u isti rang sa potrošnim materijalom koji nikoga ne zanima.To ste kad se čekirate na kapiji.Potrošni materijal.
Moj lider je, kad sam odlazila iz firme, rekao: “Znas Jelena, moraš da razumeš, nije do nas, takva je firma.”
Slatko se ismejah.
Nije do vas. Do nas je. Mi smo u borbi da ishranimo decu i podmirimo sve troškove besplatnog školovanja došli do te kapije. I prešli kapiju da radimo u ozbiljnoj kompaniji.Da ne vidimo sunce, nebo, mesec i zvezde. Mi smo ti.Dežurni krivci za svaku situaciju. Neverovatno je da je skoro svaki dan počinjao i završavao se nekim pretnjama. Nosite maske Nosite naočare.Iste one koje imaju dioptriju i od kojih se vrti u glavi. Posle 5 dana vise nije bitno. Idemo. Nova pravila. Nove pretnje pisanjem upozorenja i otkazom. Zastrašivanja svakakvim ljudima u belim mantilima.
Kad sam već kod belih mantila, da objasnim kulminaciju u prljavoj manipulatorskoj igri sa hronično umornim i uplašenim ljudima.
Petak je, tri dana pre pocetka smenskog rada od 12 sati. Na sastanku u 13h50min se pojavljuju gospodja i mladji gospodin, u belim mantilima. Gospodja maše hrpom papira, skida masku i sa osmehom govori( moram priznati, retko ružna zena):
“Dobar dan.Tu sam da vas obavestim, ko potpiše ovaj papir, bice mu plaćen prekovremeni rad.Ko ne potpiše ide na preraspodelu.Dakle da ponovim……Ima li pitanja?
Podižem ruku :
“Da li to znaci da potpisivanjem papira kažem da želim da radim 12h?”
Beli mantil:
“Pa naravno!”
U tom trenutku mladji gospodin u belom mantilu počinje da viče ,mašući onim istim papirima:
“Ko ne potpise nece mu biti placen prekovremeni rad!!”
Liderka je donela papir i na moje da neću potpisati pre nego pročitam, počela je da cokće i tupka nogom. Nisam potpisala. Na papiru se novac nije pominjao. Pisalo je da oslobadjam odgovornosti Aptiv, tj. ” njih” ako padnem i umrem za tih 12 sati.
Pitam vas, ko ce koprivom istući one koji u meni gaze coveka? Ko ce koprivom istući one koji su toliko njih uspeli da pregaze?
I tvrdim.
Nije Aptiv taj koji ljude degradira na obicnu brojku u Univerzumu. “Oni”, “oni” su ta sorta .”Oni” su mahom nepismeni i prepuni kompleksa. “Oni” ljudima svaki dan govore da nisu vredni svog postojanja.
Bravo.
Kopriva ponovo raste. Biće je dovoljno za sve.
Daj mu vlast da mu čuješ glas, a nemaju pojma ,ni osnovnu kulturu,niti pročitali jedan zakon. Mobing od strane lidera. Svaki radni nalog ili promena na poslu se daje u pisanom obliku i to u dva potpisana primerka od strane poslodavca ili nadređenog i radnika da je primio,a učinak se vidi na kraju. Ukoliko ne odgovaraš za posao dobiješ otkaz ili opomenu takođe u pisanoj formi potpisanu u dva primerka ,jedna nadređenom druga ide radniku. I to ide sve tako ,a vikanje i ponižavanje radnika je čist mobing. Niko nema prava od nadređenih da ponižava radnike usmeno i da viče na njih. Pa čitajte malo zakone
To su oni menadzeri sa kupljenom diplomom vise ekonomske skole, sto ne znaju ni padeze i njihove podguzne muve lideri koji im se slihtaju na sve nacine mito, pokloni, paprika, paradajz😁Vec vidjeno ne samo u aptivu nego u svakoj firmi i instituciji jer se sve svelo na to plati dobro radno mesto ili zasluzi preko stranke pa onda odaberi one koji su slicni tebi i imaj korist, ucenjuj, uznemiravaj sexualno, i tdd, samo se pitam dokle ovako🤔🤔??
“ Radio“ sam u Aptivu šest meseci kad mi zbog smanjenog obima posla nije produžen ugovor, čitaj,, treba primiti nove ovce i uzeti subvencije od države,,. Mislio sam kompanija, timski rad… a ono farma ovaca. Supervizori i menadžeri – farmeri, lideri – ovčari ili ti čobani bez kursa za stočarstvo. Rečnik istih : ubrzanje, target, do debili, maloumnici i još sijaset komplimenata vezanih za koeficijent inteligencije nas ovaca.
Puno toga još mogu da napišem ali je dosta reći onu narodnu: Dok bude ovaca biće i makaza i čobana….