Poštanska štedionica pripojila MTS banku: Šta će biti sa računima građana?
Na finansijskom tržištu Srbije imamo još jedno spajanje. Banka Poštanska štedionica i MTS banka, obe u vlasništvu države, od sada posluju kao jedna banka.
Spajanje banka viđeno je u Srbiji do sada mnogo puta. Prošle godine imali smo 47 banaka, do juče 26, a danas 25. U takvoj situaciji uvek je često pitanje šta će biti sa klijentima i računima građana. U ovom konkretnom slučaju reč je o milion klijenata u Poštanskoj štedionici i oko 50.000 klijenata u MTS banci.
– Svi klijenti MTS banke, koji ih je blizu 50.000, kao i oko milion dosadašnjih klijenata Banke Poštanska štedionica, mogu neometano da nastave da koriste sve proizvode i usluge koje su imali u MTS banci, a uz dodatne benefite koje će imati korišćenjem usluga Banke Poštanska štedionica – naveli su u Poštanskoj Štedionici za „Blic Biznis“.
U NBS dodaju da Poštanska štedionica postaje pravni sledbenik svih prava i obaveza MTS banke, koja je obrisana iz registra privrednih društava kod Agencije za privredne registre.
– Pripajanje je ekonomski opravdano i imaće pozitivan uticaj na stanje na finansijskom tržištu u Srbiji. Dosadašnjim klijentima biće na raspolaganju svi proizvodi i usluge koje su do sada nudile obe banke – naveli su u NBS.
I teoretski i praktično, banka kupuje sva prava i obaveze. Dakle, kada jedna banka preuzme drugu ili kada se pripoje, preuzimaju se i sva prava koja ima ta banka, ali i sve njene obaveze. Ugovori koji su potpisani do tog trenutka, ne trpe nikakve izmene. U prevodu, kamate i na kredite i na štednju ostaju iste, kao i sva prava i obaveze koje ste prethodno potpisali.
Ono što je najvažnije jeste da klijenti banke treba da prate obaveštenja, jer mogu da se promene neke tehničke stvari, ali i o tome će banka naći način da vas obavesti.
Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije očekuje nova spajanja.
– Očekujem da se nastave procesi integracije i ukrupnjavanja na srpskom tržištu, s obzirom na to da banke sa većim kapitalom imaju izrazite prednosti u odnosu na one sa manjim. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP iznad optimalnog, pa očekujem u narednom periodu dalje integracije. Ono što je bitno to je da se u tim procesima ne dozvoli da neka banka ne stekne dominantan položaj na bankarskom tržištu, što po pravilu vodi ka povećaju cene proizvoda i usluga – kaže Hanić.
Na naše pitanje koji bi bio optimalan broj banaka na srpskom tržištu profesor Hanić kaže:
– Kada govorimo o optimalnom broju banaka na srpskom tržištu on je prilično statistički i tehnički. Treba uzeti i neke kvalitativne faktore, mrežu i još neke činioce. Po mom mišljenju, u ovoj fazi razvoja, to je od 20 do 22 banke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
