Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, prema podacima sa zvaničnog sajta, ima ugovore sa tačno 1.236 preduzeća koja penzionerima prodaju robu široke potrošnje. Uloga Fonda PIO u ovim kupoprodajama je administrativna – kada mu bilo koja od tih 1.236 firmi dostavi potpisani kupoprodajni ugovor sa nekim penzionerom, Fond stavlja takozvanu administrativnu zabranu na njegovu penziju i „skida“ mesečne rate sve dok se ne isplati ceo ugovoreni iznos.
Problem je što se, osim korisnih stvari koje penzioneri mogu da kupe na ovaj način – ogrev, obuću, odeću, da registruju automobil na rate, kupe kompjuter – sve češće dešava da plaćaju enormno velike rate na ime preskupih usisivača, prečišćivača, jastuka koji „hlade“, masažera, kao i raznih predmeta nepoznatog porekla koji im se prodaju kao zdravstveno korisni. Fond, međutim, od svih ovako sklopljenih ugovora i prihoduje određena sredstva, što je potvrdila i Državna revizorska institucija. Naime, u ugovorima o poslovnoj saradnji sa preduzećima, definisana je naknada na ime troškova za izvršene usluge „kao procenat od ukupno obustavljenih sredstava“.
Usisivač za 2.949 evra
Usisivač za 2.949 evra ili naddušek i jastuk sa magnetima za 106.670 dinara samo su dva primera kupoprodaje tokom jula i avgusta, gde je penzionerima trgovac došao „na kuću“ i prodao im robu koju su oni poželeli da vrate čim su za prodavcem zatvorili vrata. O ovim kupoprodajama portal N1 je pisao nakon što su se nezadovoljni kupci obratili redakciji.
I dok je ugovor Zagorke N. (79) iz Požarevca o kupovini usisivača uspešno raskinut, baka Nadežda (86) iz sela pored Zaječara će, kako stvari sada stoje, i dalje otplaćivati nadušek i jastuk dajući svakog meseca, u naredne dve godine, po četvrtinu od svoje više nego skromne penzije od 17.000 dinara. Dodatni problem kod baka Nadežde je što, prema rečima njene unuke Ane Dimitrijević, trgovac nije ostavio ni primerak kupoprodajnog ugovora, ni obrazac o odustajanju od kupovine. Prodavac je, uz to, imao bakin jedinstveni matični broj, iako mu ona nije dala ništa od ličnih dokumenata, pošto se ne nalaze u njenoj kući.
Na pitanja portala N1 upućena Fondu PIO – sa koliko firmi Fond ima sklopljene ugovore o prodaji ovakve vrste robe, kako procenjuje s kim sklapa ugovor, da li Fond PIO proverava koju vrstu robe penzionerima nude na prodaju preduzeća koja se bave trgovinom robe široke potrošnje, kao i da li se proverava da li firma koja prodaje penzionerima medicinska pomagala ima odgovarajuće ateste, znanja i dozvole za prodaju ove vrste robe – ostali smo bez odgovora.
Šta kažu revizori
Kontrolom završnih računa Fonda PIO, revizori su obuhvatili i stavku „potraživanja od kupaca – sprovođenje administrativnih zabrana“. U jednom takvom izveštaju, s kraja 2021. godine utvrđeno je da su na kraju 2020. godine potraživanja od kupaca iznosila više od 31 milion dinara.
„Potraživanja od kupaca – sprovođenje administrativnih obustava od penzija su prema stanju u poslovnim knjigama na dan 31. decembar 2019. godine iznosila su 31.374.000 dinara. Ova potraživanja Fonda od različitih pravnih lica su nastala po osnovu usluga sprovođenja obustava od penzija korisnika penzija, sprovođenjem administrativnih zabrana, koje korisnik penzije stavlja na mesečno primanje radi plaćanja premija za kolektivno i individualno osiguranje, kupovinu dobara i usluga. Fond je sa pravnim licima zaključio ugovore o poslovnoj saradnji u kojima je definisana naknada na ime troškova za izvršene usluge kao procenat od ukupno obustavljenih sredstava“,navela je Državna revizorska institucija u izveštaju o reziviji završnog računa Fonda PIO za 2020. godinu.
Od ogreva do biomagnetne prostirke
Na internet stranici Fonda PIO navedeno je da penzioneri na rate, putem administrativnih zabrana koje im se mesečno stavljaju na penzije, mogu da plate usluge i proizvode u oblasti zdravstva, turizma, zatim kod javnih komunalnih preduzeća, kao i da kupe robu široke potrošnje.
„Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je sklopio ugovore sa preduzećima za prodaju robe na kredit, udruženjima građana i javnim preduzećima, tako da penzioneri imaju mogućnost plaćanja administrativnom zabranom, odnosno plaćanja na rate, pri kupovini robe široke potrošnje, medicinske opreme i optičkih pomagala, za nabavku zimnice i ogreva, za plaćanje pogrebnih troškova i turističkih usluga“, navodi se na sajtu PIO fonda.
Proizvodi i usluge u oblasti zdravstva, turizma i javnih komunalnih preduzeća jasno su definisani i da bi ih kupili penzioneri treba da odu – kod stomatologa, u apoteku, optiku, turističku agenciju ili lokalno komunalno preduzeće.
Kod robe široke potrošnje situacija je – drugačija.
Na sajtu Fonda PIO među 1.236 ugovora
Na spisku na sajtu Fonda PIO među 1.236 ugovora sa preduzećima koliko smo izbrojali, nalaze se mnoge usluge i proizvodi koji su penzionerima zaista potrebni.
Tako se na spisku nalaze 83 penzionerska udruženja i firme koje prodaju ogrev na rate. Kod nekih od njih može da se kupi i zimnica na više rata, a postoje i preduzeća koja prodaju isključivo zimnicu.
Tu su i četiri firme koje prodaju dečje igračke na rate, zatim šest firmi koje se bave registracijom vozila.
Prodaje se i PVC stolarija, ali i svinjske polutke i pileće meso, stočna hrana, seme za poljoprivrednike. Nude se i molersko-farbarski radovi na rate, pa i usluga obuke vozača koju u opisu delatnosti ima čak četiri firme.
Međutim, među 1.236 firmi ima i onih koji svoju ponudu penzionerima donose na kućni prag.
Uglavnom su registrovani za „prodaju i naplatu“ uređaja za prečišćavanje, osvežavanje, za „prodaju i naplatu“ proizvoda za zdravo spavanje, prodaju i naplatu „terapeutske krevetnine“, „antialergijske posteljine“, „biomagnetnih prostirki“, „masažera za relaksaciju“…
Prva pomisao – prostituisanje javnih preduzeća i ovom slučaju gorepomenutog a posledice „rizičnog kontakta“ snosi treće lice.
O ovome bi znao da odgovori dobar advokat. Mislim da je ovo Debelo kršenje ličnih podataka koje se daje trećem licu bez znanja lica čiji se podaci daju. Lično znam, jer su zvali i na moj kućni telefon i tražili po imenu penzionera tog i tog. Prodavali maglu za debele pare.
Ali, obzirom da smo mi sve a ne država, teraj dalje…
Čitam upravo, pobegao doberman nekom, i sad iz grupe Leskovačka onlajn pijaca (u grupi sam samo iz razloga da vidim dokle ide ljudska nepismenost i glupost, ako mogu slobodno da napišem) traže vlasnika veliki dušebrižnici, ljubitelji životinja a kada ta ista zver ujede i osakatio dete, a desilo se ne tako davno, onda bi svi pljuvali. Mi smo narod takav a nikome nije palo na pamet da pozove zoo higijenu odnosno nadležnu službu ili bar da se obrati novinarima jer nadležni ne rade svoj posao… tek kada budu primorani….