Samo par meseci nakon što je Narodnom pozorištu Leskovac porpuno besplatno ustupio svoj najpoznatiji dramski tekst “Putujuće pozorište Šopalović”, koji se od prošlog meseca igra na daskama koje život znače u ovom gradu, preminuo je jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca Ljubomir Simović.
Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu. Ljubomir Simović je u rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Za vreme studija radio je kao urednik i odgovorni urednik studentskog književnog časopisa Vidici. Radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda. Objavio je pesničke knjige: Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998), Tačka (2004) i Planeta Dunav (2009).
Izbori iz Simovićevog pesništva objavljen su u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995), Sabrane pesme I-II (1999) i Pesme. Knjiga prva i Pesme. Knjiga druga (2005).
Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Simovićeve drame su izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu.
Pored poezije i drama, Simović je posvećeno pisao i eseje o srpskim pesnicima i dramskim piscima. Iz toga je nastala knjiga Duplo dno koja je doživela više izdanja.
Eseje o likovnim umetnicima Simović je objavio u knjizi Čitanje slikа (2023).
Simović je napisao i dnevnik snova Snevnik (1998) i roman Užice sa vranama (1995).
Počev od knjige autopoetičkih i angažobvanih eseja Kovačnica na Čakovini (1990), Simović je napisao čitavu serija knjiga u kojima je raspravljao o aktuelnim književnim, kulturnim, društvenim i političkim pitanjima: Galop na puževima (1994), Novi galop na puževima (1999), Guske u magli (2005), Obećana zemlja (2007), „Titanik“ u akvarijumu (2013), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016), Odbrana Beograda (2020) i Neslana so (2023).
Odabrana dela Ljubomira Simovića u 12 knjiga objavljena su 2008. godine.
Simović je dobitnik najvažnijih književnih nagrada za poeziju, dramu i esejistiku.
„Koliko je bio veliki umetnik, Ljubomir Simović je bio i veliki građanin. Njegovi tekstovi, izjave i intervjui su primer kritičkog intelektualca koji je govorio kada je trebalo i koji nije ćutao kada se nije smelo ćutati. Počastvovani smo činjenicom da je Ljubomir Simović bio jedan od osnivača ProGlasa. Zahvalni smo mu za snažnu podršku i glas razuma u metežnim vremenima“, saopšteno je jutros iz Inicijative ProGlas.
Simović je od 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
