Nakon što je ministar kulture Nikola Selaković u Leskovačkom kulturnom centru svečano proglasio Leskovac „Nacionalnom prestonicom kulture 2026“, niz kulturnih događaja je i zvanično počeo – uz gitariste iz Italije, ali i, sudeći po programu, ponešto što bi se teško moglo svrstati u isti kulturni okvir.
U okviru uvodnih aktivnosti održan je 18. Internacionalni festival gitare, uz gostovanje renomiranih umetnika Vita Nikola Paradiza i Emanuela Buona, što je, bez dileme, deo programa koji odgovara težini jedne ovakve titule.
Međutim, nastavak programa već donosi drugačiju sliku.
U Domu kulture u Grdelici organizovana je „Leskovačka češljanka“ – prikaz kroz muziku i običaj, dok zvanični kalendar za prvu nedelju maja pokazuje koliko široko – ili rastegljivo – gradske vlasti tumače pojam kulture.
Tako se među više od 300 najavljenih aktivnosti nalaze i:
– besplatni obilasci Caričinog grada,
– Dan Narodnog muzeja,
– izložbe i književni razgovori,
ali i – turnir u stonom tenisu.
Upravo taj detalj otvara pitanje: da li je svaki događaj automatski kulturni ako se nađe na spisku „Prestonice kulture“?
Dodatnu konfuziju izaziva i najava predstave „Polovnjača“, koja se – barem pod tim nazivom – ne nalazi na repertoaru Narodnog pozorišta u Leskovcu. Ono što postoji jeste predstava „Polovnjače“, komad koji je već poznat publici, ali koji pre pripada zabavnom nego umetnički relevantnom repertoaru, što dodatno komplikuje pitanje kulturnog doprinosa ovakvog programa.
Sve to dolazi u trenutku kada opozicija već duže vreme upozorava na način na koji je koncipiran čitav projekat.
Odbornik Grupe građana „Za Leskovac – zajedno“ Nenad Zdravković ranije je ocenio da tim koji realizuje projekat vredan oko 400 miliona dinara ne odražava značaj manifestacije.
„Sa kulturom ih povezuje samo hortikultura“, rekao je Zdravković, aludirajući na obrazovanje i profesionalni profil pojedinih članova tima.
On je naveo da su među ključnim ljudima u projektu inženjeri pejzažne arhitekture i diplomirani stručnjaci iz oblasti koje nemaju direktne veze sa kulturom, uz ironičan komentar da „mogu da razgovaraju o baštovanstvu“, dok je kao jedinog relevantnog predstavnika kulturnog sektora izdvojio direktora muzeja.
Zdravković je upozorio i na širu sliku:
„Kada neko sa strane vidi ovakav tim, može samo da zaključi da Leskovac ne zaslužuje ništa drugo osim da ga pamte po roštilju.“
U tom kontekstu, program u kojem se turnir u stonom tenisu nalazi rame uz rame sa umetničkim događajima, a nepostojeće predstave najavljuju kao deo repertoara, za mnoge predstavlja potvrdu ovih kritika.
A šta onda građani plaćaju skoro pola milijarde?!
Inače,a projekat „Leskovac – prestonica kulture 2026“ izdvojena su značajna sredstva, ali treba razlikovati osnovni budžet i ukupna ulaganja:
- Osnovni budžet projekta iznosi oko 400 miliona dinara
- oko 300 miliona dinara dolazi iz republičkog budžeta (Ministarstvo kulture)
- oko 100 miliona dinara iz budžeta grada Leskovca
- Međutim, kada se uključe dodatna ulaganja (pre svega kredit za infrastrukturne projekte), ukupna suma raste na oko 565 miliona dinara
Ukratko:
- ≈ 400 miliona dinara – direktno za projekat „Prestonica kulture“
- ≈ 565 miliona dinara – ukupna ulaganja sa dodatnim finansiranjem
To su „nova sredstva“, odnosno ne računaju se redovni troškovi kulture koje grad inače ima svake godine.
D.Marinković
Ako stepropustili...
