Eksploatacija rudnog bogatstva ima ključnu ulogu u obezbeđivanju energetske nezavisnosti države i podsticanju ekonomskog rasta, ali prema nalazima Državne revizorske institucije, ovaj sektor u Srbiji suočava se sa ozbiljnim problemima u kontroli i naplati prihoda.
Kako se navodi u izveštaju DRI, neobnovljive mineralne sirovine treba koristiti na strogo kontrolisan i održiv način, međutim praksa pokazuje drugačije. Nosioci eksploatacije imaju obavezu da dostavljaju podatke o količinama eksploatisanih sirovina, prihodima od prodaje i obračunatim naknadama, ali kontrola tih podataka nije bila dovoljno efikasna.
Na dan 15. januara 2019. godine, dug po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina iznosio je čak 2,6 milijardi dinara, što ukazuje na ozbiljne propuste u sistemu naplate. Kako se izveštaj odnosi na period od pre sedam godina, nije teško zaključiti da je dug u međuvremenu dobrano narastao.
Izveštaj ukazuje na niz problema: Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri kontrolisali podatke o eksploataciji i prihodima, evidencije nisu pouzdane, posebno kada je reč o statusu nosilaca eksploatacije, čak 30% do 60% nosilaca nije dostavljalo ili nije redovno dostavljalo dokumentaciju, Poreska uprava nije vršila kontrolu obračuna i plaćanja naknada u posmatranom periodu, a kaznene mere gotovo da nisu primenjivane, osim u pojedinačnim slučajevima, nakon prijava inspektora.
Zbog svega toga, postoji ozbiljan rizik da su obaveze kompanija potcenjene, kao i da deo budžetskih prihoda nije naplaćen.
Poseban problem predstavlja činjenica da u Srbiji nije uspostavljena jedinstvena baza podataka o svim nosiocima eksploatacije.
Ističe se i da strateški i zakonodavni okvir nisu u potpunosti razvijeni, što dodatno otežava upravljanje ovim važnim resursom.
Državna revizorska institucija dala je više preporuka Ministarstvu rudarstva i energetike: da uspostavi jedinstvenu i sveobuhvatnu evidenciju nosilaca eksploatacije, da formira javno dostupan registar sa svim relevantnim podacima, da preuzme nadzor kada organi ne izvršavaju obaveze i da donese strategiju upravljanja mineralnim resursima.
Osim toga, neophodni su: stroža primena zakona prema onima koji ne dostavljaju podatke, sankcionisanje neplaćanja naknada i doslednu primenu inspekcijskih mera.
Osim svega navedenog, firme koje eksploatišu rudna i mineralna bogatstva u Srbiji, gotovo po pravilu se ne pridržavaju ekoloških standarda, često nesavesnim ispuštanjem jalovine i drugih ostataka i nus proizvoda procesa, izazivaju akcidente i ugrožavaju životnu sredinu, zdravlje i bezbednost ljudi i životinja.
Taj segment bio je poseban predmet kontrole Državne revizoske institucije.
