„Isteraj *amuge napolje“, „auh, dobar za njivu“ samo su neki od uvredljivih, rasističkih komentara ostavljenih na Instagram stranici Crnac Spotted Srbija. Uz fotografije i poruke gde se nalaze, npr. „u Nišu“… I sam naziv naloga je vrlo opasan i mogao bi, u ovom kontekstu, da se podvede ne samo pod rasizam i ksenofobiju, već i pod jasno targetiranje.
Građani i posetioci Srbije koji su afričkog porekla već nekoliko meseci (prva fotografija je postavljena u oktobru) slikani su tajno, s leđa, dok sede u autobusu ili su u kupovini, da bi potom njihove fotografije, bez njihove dozvole, bile objavljene na ovoj Instagram stranici.
Ugrožavanju bezbednosti drugih ljudi doprinosili su i pratioci stranice, ostavljajući komentare poput „stalno ga viđam kada prolazim pored“ te i te zgrade.
Bili su to odgovori na poziv administratora.
Do pre nekoliko dana u opisu stranice se navodilo „šaljite slike naših dobrih drugara i trenutnu lokaciju i vreme. Bomboklat“. Bomboklat je ponižavajući izraz – označavao je tkaninu koja se koristila kao toalet papir bogataša koju su njihovi robovi Afroamerikanci morali da peru.
Nakon što je broj pratilaca grupe porastao – toliko da sada daju i give away (poklone na stranici), istovremeno je i više ljudi ukazalo na rasističku prirodu ove grupe, pa je opis na nalogu promenjen.
Sada glasi: šaljite nam slike naših dobrih drugara. Bomboklat. DM ako je vaša slika okačena da se ukloni *(this account is satire)*. U prevodu, navodno, nalog je satiričan.
Ono što izaziva sumnju da je reč samo o „satiri“, tj. lošem humoru, bez loših namera, upravo je reč koja nije izbrisana – bomboklat, psovka koja se koristi na Jamajci, ali koja datira iz vremena robovlasništva i svedok je tada podređenog i ponižavajućeg položaja robova iz Afrike.
Portal N1 pisao je MUP-u i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a stranica je privukla pažnju i Ministarstva informisanja i telekomunikacija, koji su njihove administratore sinoć javno pokušali da upozore na niz prekršaja koje prave.
„Dobili smo prijavu da ovaj profil neovlašćeno deli fotografije i video snimke drugih lica, podstiče rasizam i govor mržnje. Obaveštavamo Vas da su rasizam i govor mržnje zakonom zabranjene radnje ali i objavljivanje slika punoletnih, kao i maloletnih lica bez dozvole roditelja ili staratelja (Član 145. Krivičnog zakona), Ukoliko nastavite sa vršenjem digitalnog nasilja i ne obrišete ovaj profil, prijavu ćemo proslediti nadležnim institucijama (Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i Odeljenju za visokotehnološki kriminal pri policiji)“, navodi se u njihovom komentaru, ostavljenom na jednu od slika.
Nakon što stranica nije ugašena, platforma PAMETNO & BEZBEDNO, koja pripada Minsitarstvu informisanja, odgovorila je da su predmet i sami prosledili tužilaštvu.
Veliki broj ljudi koji su se našli na na ovoj stranici, prijavili su je, tagovali institucije uz poziv da delaju, ali i sami imali burne reakcije.
„Džabe ste promenili „bio“ u ‘ovo je satira’, svi imamo skrinšotove sa vašim ‘šaljite fotke uz trenutnu lokaciju i vreme’“.
„Sram vas bilo! Oni ovde studiraju, a šta vi radite, prostaci jedni!!! Brukate naš narod!!!“
„Luzeri fotkaju ljude s leđa. Bolest profil, smrt fašizmu i rasizmu“, samo su neki od komentara.
„Mala verovatnoća da će institucije adekvatno reagovati“
Takozvani “spotted” profili postali su aktuelni pre nekoliko godina kada su korišćeni radi pronalaženja osobe koju smo sreli na ulici, u autobusu ili prodavnici, objasnila je za N1 Ana Zloporubović, programska koordinatorka u Inicijativi mladih za ljudska prava.
“ Tzv. ‘Spotted’ profili dele fotografije ljudi koji su uslikani bez njihove saglasnosti i samim tim predstavljaju ozbiljnu pretnju po privatnost i bezbednost ljudi. Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, fotografija ili video zapis iz privatnog života određenog lica ne može se objaviti bez njegove ili njene saglasnosti“, istakla je ona.
Imajući ovo u vidu, “spotted profili” ne samo da krše pravo na privatnost, već i zakon kojim se ovo pravo štiti, navela je.
„Prema članu 144. Krivičnog zakonika, objavljivanje tuđih fotografija bez njihove saglasnosti kvalifikuje se kao krivično delo Neovlašćenog fotografisanja, ali jedino sredstvo borbe protiv ovog čina jeste privatna tužba. Međutim, kako društvene mreže ne potpadaju pod zakonski okvir Republike Srbije, mala je verovatnoća da će nadležne institucije doći do dokaza i adekvatno reagovati“, primetila je ona.
“Spotted” profili često nisu prepoznati kao sredstva kršenja ljudskih prava, što proizilazi iz činjenice da dobar deo društva nema predstavu o tome šta kršenje ljudskih prava i diskriminacija tačno podrazumevaju, rekla je programska koordinatorka u Inicijativi mladih za ljudska prava.
„Sasvim je jasno da isključenje određene osobe iz društva zbog njegove/njene boje kože predstavlja diskriminaciju, ali kada je prikazivanje fotografija bez dozvole fotografisanog/e i sa ciljem ukazivanja na “razliku” koju osoba na fotografiji nosi sa sobom, često zaboravljamo da i to i te kako spada u diskriminaciju. Ovo neznanje rezultat je nedovoljnog obrazovanja na ovu temu, ali i nedostatka digitalne pismenosti koja je i dalje jedan od vodećih problema u državi“, nabrojala je Zloporubović.
„Rasizam nije urođen“
Prema njenim rečima, najskoriji slučaj, Instagram profil @crnacspotted, pravi je primer kršenja ljudskih prava i diskriminacije.
„S jedne strane imamo situaciju u kojoj se fotografije lica objavljuju bez njihove saglasnosti, a sa druge direktnu diskriminaciju osoba na osnovu boje kože. Ovaj profil predstavlja primer očigledne diskriminatorne prakse. Važno je naglasiti da rasizam nije urođen, on se ljudima nameće u ranom dobu i razvija se kroz socijalizaciju. Rasizam ide ruku pod ruku sa ksenofobijom i zajedno predstavljaju veliku prepreku napretku društva u Srbiji. Strah od nepoznatog rađa mržnju, a ta mržnja dovodi do diskriminacije i urušava poredak ka kom bi Srbija trebalo da teži, a koji je zasnovan na poštovanju ljudskih prava i jednakih prava za sve“, rekla je ona.
„Nije jedini oblik mržnje“
Rasizam nije jedini oblik mržnje zastupljen u Srbiji, podsetila je ona.
„Svedoci smo diskriminacije koju Romi i pripadnici LGBTQ+ zajednice proživljavaju na dnevnom nivou, ali i nedostatka reakcije vlasti i nadležnih organa. Ako zanemarimo neadekvatno postupanje institucija u ovim situacijama, rešenje (kao i u većini slučajeva) leži upravo u gorepomenutom obrazovanju. Decu je neophodno od malena učiti o jednakosti i ravnopravnom tretiranju drugačijih od sebe. Činjenica je da društvo u Srbiji nije dovoljno multikulturalno i da ne omogućava mladima da upoznaju ‘druge’, ali je zato neophodno da ih obrazovni sistem i institucije usmere kako bi se slučajevi poput diskriminatornih ‘spotted’ profila izbegli u budućnosti“, rekla je.
Kancelarija Poverenika: Poruke netrpeljivosti i mržnje su nedopustive
Pritužba po ovom pitanju stigla je na adresu Poverenika, naveli su iz tog organa za N1.
„Međutim, ne postoji mogućnost da se postupak vodi protiv NN lica, zbog čega ćemo se obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslova – Odeljenju za visokotehnološki kriminal da utvrdi identitet osobe ili osoba koje stoje iza ovog naloga. Svakako, svaki korisnik Instagrama može prijaviti ovu stranicu i tražiti njeno uklanjanje zbog neprimerenog sadržaja“, rekli su u saopštenju.
Zakonom je zabranjena diskriminaciju po bilo kom osnovu, kao što je zabranjeno i delovanje usmereno na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje ili netrpeljivosti, podsetili su.
„Poruke netrpeljivosti i mržnje su nedopustive i ne smeju biti deo javnog govora, uključujući i onlajn prostor. Multikulturalnost, multinacionalnost, tolerantnost i zajednički suživot osobenosti su kojima se Srbija ponosi, a svaki pojedinačan slučaj rasizma i homofobije trebalo bi uvek da naiđe na javnu osudu svih i da bude adekvatno sankcionisan“, istakli su.
„Svaki rasistički iskaz opasan, pa makar i bila navodna šala“
U Srbiji je ogroman je broj pojedinaca, grupa, pokreta koji zastupaju (ovoj) srodne ideologije, obično vezane mržnjom i rasizmom prema manjinama, ksenofobijom, islamofobijom ili antisemitizmom, istakla je za N1 Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije.
„Nasilje je u porastu, i to ne samo verbalno već i fizičko. Govor mržnje pretnje i slično dolaze od najviših funkcionera, dakle ljudi koji imaju moć, institucije su korumpirane i jako je visok stepen nekažnjivosti za napade. Mediji pod kontrolom vlasti šire laži i rasizam. U takvom okruženju svaki rasistički iskaz je veoma opasan, pa makar kako kažete to bila i ‘šala’ kojom se nekom diskriminiše. Rasizam je političko i fizičko nasilje kome je cilj dehumanizacija i uništenje drugog“, navela je ona.
Instagram profil o kome je reč zahteva hitnu reakciju nadležnih policijskih i sudskih organa, posebno s obzirom na komentare koji predstavljaju pretnju, kao što su informacije o lociranju mesta okupljanja, podvukla je.
„Već smo bili suočeni sa Narodnim patrolama koji su napadali migrante na beogradskim ulicama i ne sećam se da je iko od njih bio kažnjen niti javno osuđen od strane vlasti. Policija se ovde, ne retko, brutalno ponašala prema migrantima. Bojim se s obzirom na takvu situaciju u društvu da će rasizam prema migrantima sve više rasti i zato je važna solidarnost ljudi da se zaštiti svaki čovek“, rekla je Kisić.
Raspirivanje nacionalne i verske mržnje se kažnjava prema našim zakonima, ali se to nikad ne sprovodi, navela je ona.
Šta se dešava kada prijavite profil na društvenim mrežama?
Bilo da se radi o lažnom nalogu, neprikladnom sadržaju, govoru mržnje ili ukradenim slikama, postoji mnogo razloga zbog kog se može prijaviti nalog na Instagramu.
Više ljudi je u komentarima ostavilo poruku da su prijavili i stranicu, i pojedinačne komentare, međutim stranica je još uvek prisutna.
S obzirom na to da su unapred napravili i drugu verziju profila „crnacspotted2 ako nas odnesu“, moguće da ih je mreža obavestila da je u toku ocenjivanje njihovog sadržaja.
Instagram pregleda izveštaje, ali nije uvek jasno koliko brzo deluju.
Ako ste prijavili samo objavu ili komentar, veća je verovatnoća da će, ako je vaša tvrdnja tačna, Instagram izbrisati. Međutim, brisanje celog naloga je drastičnije i generalno zahteva više vremena i dokaza.
Ukoliko dobije veći broj prijava, Instagram nekada samo onemogući dalje objavljivanje, piše portal Social buddy.
Oni savetuju – ukoliko imate problema da naterate Instagram da odgovori na prijavu, pokušajte ponovo da prijavite komentar, profil ili stranicu ili zamolite prijatelje da prijave isti nalog ili objave kako biste privukli pažnju platforme.
