Iako je najpre tvrdila u svom očajničkom napadu na urednika portala Rešetka Dragana Marinkovića čak i to kako sarađuje sa kriminalcima, Milica Ivanović je to naknadno izbrisala jer smo joj otvoreno poručili kako će, između ostalog, i to morati da dokazuje na sudu.
Sam Marinković kaže da, poznavajući njen način rada, nema ničeg čudnog u tome što ona često menja tesktove koje objavljuje, da je svedočio i tome da izmišlja cele priče prilikom pisanja tematskih reportaža preko sufinansiranih projekata, glumeći sama neku ucveljenu i napuštenu staricu, slikajući za potrebe teksta samu sebe, ali nas to iskreno ne interesuje… Time neka se bave oni koji su morali da kontolišu realizaciju finansiranog projekta.
Mi zapravo zahtevamo od od Milice Ivanović da vrati u tekst sve uvrede koje je napisala o našem uredniku ili da mu se javno izvini zbog svih napisanih laži.
Možda je “gospođa” Ivanović navikla na piši-briši novinarstvo, ali ne možemo da verujemo da za četrdeset godina karijere nije naučila da je “ono što je otišlo u etar, zaista otišlo u etar”.
Tu povratka i brisanja nema.
Tu slede samo posledice napisanog.
Mediji nisu strojevi fabričkog pogona u kome je nekada radila, pa da mogu da poprave loše skrojenu čarapu.
Možda je, koristeći svoj registrovani portal uglavnim za vođenje ličnih ratova, zaboravila koliku težinu ima napisana ili izgovorena reču bilo kom mediju, ali to je ponovo njen problem.
Ukoliko se predomislila i shvatila da je pogrešila, neka se izvini.
Ukoliko se uplašila da će odgovarati i biti kažnjena zbog iznetih laži, neka to hrabro i prihvati.
Ili se možda prisetila da su zapravo njoj tajkuni plaćali piće i aranžmane na proslavama koje je lično organizovala, pa je shvatila da je Marinkovića pomešala sa samom sobom?
Redakcija Rešetke
Ako stepropustili...
Bravo! Pratim situaciju, i poznajem njen „rad“. Ona je do sada poluotvoreno koketirala sa bandom na vlasti, pisala (povremeno i fol sramezljivo) pohvalne tekstove o njima. Sada ce, a sve zbog ovoga, poceti sve to da radi skroz javno, otvoreno i agresivno da bi vama naudila. Probudili ste DJVa u njoj, zivi bili pa videli.
Pa i advokati brane kriminalce, pa zbog toga nisu kriminalci. To nije nikakva uvreda. Možda povređena sujeta? A o tome ko je kakav/kakva, to znaju oni koje je jedan broj novinara vukao kroz blato, perfidno klevetao, tako da ne mogu ljudi da tuže. Na taj način im je rušio ugled i dostojanstvo u sredini u kojoj žive. Pa, nikome ništa! Izneti tvrdnju i od nje napraviti pitanje, stavljanjem znaka pitanja na kraju tvrdnje, a što 90% ljudi ne primeti, jeste podlost koju samo hulje mogu da urade. Šta znači staviti inicijale za osobu koja živi u malom mestu? Licemerje! Svi znamo da na taj način se ne radi anonimizacija, i na stranu zakon, takvi novinari su bez morala. Jedan broj novinara, ne bira sredstva da privuče publiku da bi tako održao svoju egzistenciju na tuđoj muci. Šta znači provlačiti nedeljama i mesecima po najcrnjim rubrikama, bilo navođenjem imena, bilo inicijala, a na sudu se dokaže da nije kriv? Šta znači ako je neko priveden ili uhapšen? Ništa! Dok presuda ne postane pravosnažna, samo je srozavanje ličnosti u medijima jer možda privedeni ili uhapšeni nije kriv. Eto morala većeg broja novinara. Ni na koga se lično ovaj komentar ne odnosi. Svaka identičnost ili sličnost je plod kognitivnih i emotivnih procesa onoga ko ovde sebe pronađe.
Bice da si pomesao ulje i vodu. Advokati brane kriminalce samo i jedino zato sto im je to posao, a i zakon(zamisli) je tako napravljen da svaki kriminalac (ili okrivljeni) ima pravo na advokata. Dakle, kad advokat brani nekog, to mu je posao i zakinska obaveza. Sa druge strane, kad novinari brane osumnjicene ili kriminalce oni se jasno stavljaju na odrenjenu stranu i direktno uticu na javno mnjenje, to je krsenje zakina. Ok? Ocigledno si se ti negde „pronasao“ jer si napisao citav esej a nigde smislene recenice ili toka misli.
E baš ti hvala što proceni smislenost mojih rečenica. Da nema tog odgovora na komentar ja ne bih uopšte bio svestan besmislenosti mojih rečenica. Čak primećujem u tvom prvom komentaru izuzetno naglašenu futurističku viziju ko će se kako ponašati, da li poluotvoreno ili polutajno. Pa, mi smo srećni kada imamo tako dubokomisleća bića u našoj sredini.
A, kažeš: „direktno uticu na javno mnjenje“? Pa lepo! Mediji su puni nasilja kao da žele da promovišu takvo ponašanje. Preuzimanje vesti, s dozvolom ili bez nje, e to ti je kao da u školi s dozvolom svog druga, od njega prepišeš pismeni zadatak.
Koliko su se puta iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu iznosila stvari bez saglasnosti lica o kome se piše? Koliko su puta novinari skraćivali, prekrajali izjave, dodavali, brisali, snimali kuće, dvorišta, porodice? ? sve je to prolazilo jer je većina naroda pravno nepismena bez finansijskih mogućnosti da angažuje advokata i da se oni koji rade neprofesionalno nađu na on na mestu na kome i treba takvi da se nađu, na klupi za optužene?
Koliko su puta novinari telefonom zvali radi pribavljanja informacija i objavljivali da se niko ne javlja na telefon, što narod percipira da neko ne želi da se javi jer je kriv, što uopšte ne mora da bude tačno. Gospodi novinarima je teško da odu na lice mesta, pokažu svoje legitimacije, koji je u svakom slučaju moraju da imaju, i u ličnom kontaktu traže one informacije koje su bitne javnosti.
Da li se pitamo koliko je nedužnih, zahvaljujući jednom broju polupismen ih novinara, možda i malicioznih, „razapeto na krst“, izblamirano samo da bi jedan broj novinarčića napisao neku priču koja bi mu donela popularnost.
I naravno, ima prepisivanja. U Novostima se je pojavio članak kako je čovek hteo da časti Vladete Jerotića zato što mu je pomogao svojom terapijom a na šta mu je Vladeta odgovorio da ne treba njega da časti nego da pomognem nekome drugome kome treba pomoć. Taj isti članak sa izmenjenom scenografijom, o čoveku koji je pronašao izgubljeno dete i koji nije hteo da primi nagradu, pojavio se u jednom mediju, a napisao ga je, znate li ko?
Još jednom hvala na oceni moje logike putem analize smislenosti mojih rečenica.
Evo, prva recenica o „novinarima koji brane kriminalce“, kazes „pa i advokati brane kriminalce, pa zbog toga nisu kriminalci“ i onda citavu pricu nastavljas na osnovu te recenice. Ja te samo pitam da li si svestan da si uporedio advokate (cija je zakonska duznost, a i profesija da to rade) sa novinarima (cija je, jedino moralna, obaveza) da pisu istinu??? Eto, tu je besmisao i mesanje ulja i vode. Osecam da si bas licno isfrustriran i pogodjen necim, ali to ti ne dozvoljava da lupas ko otvoren prozor na promaji. Ok? Ziv bio.
Novinari pišu istinu? Moralna, obaveza? Na kojoj planeti živiš, čoveče? Pa oni čitavom narodu ispraše mozaki. I nemoj reći da su kritični, neutralni, i slično… To bi bila ili naivna tvrdnja ili obična floskula.
Lakse bih drvetu objasnio. Ti si rekao da „i advokati brane kriminalce, pa ih niko ne naziva kriminalcima“. Da, advokati moraju da brane kriminalce, jer im je to zakonska i sluzbena obaveza, to im je posao! Novinari ne smeju, ili bar ne bi trebali to da rade. Ako i ovog puta ne shvatis, zao mi je…dalje moras sam.
E pa sto bi nas narod reko u lazi su kratke noge. Pidseticu samo na dve stvari. Dok je doticna Ivanoviceva cutala o malverzacijama Bagdale i pvezanoscu sa sektom, ovaj „prepisivac“ Dragan Marinkovic je pisao naveliko o tome. Kada je ista „gospodja“ cutala o Coguricevim mukama i sta stoji iza parkica kod tri solitera, sustinom se ponovo bavio ovaj „prepisivac“ i kako svi znamo imao debele pretnje i od jednih i od drugih kriminalaca, o cemu je i sam pisao i dobijao podrsku od nas. Samo da podsetim doticnu „gospodju“ da nikada nije stala u odbranu svog bivseg novinara, vec je cutala i hvalila sve projekte i Bagdale i drugih kriminalacs, zarad dobijanja sredstava od oostine za projekte, za koje nikada nismo ni znali koji su niti gde su otisle pare. Piseticu doticnu i da je u ono vreme ksada je radio na TV Leskovac, taj isti prepisivac bii jedan od najcenjenijih novinara, i da su njegove emisije duzale rejting toj lokalnoj tv. Moja majka koja ima 87 godina, me je pre neki dan pitala, gde je onaj mladic Marinkovic, od kada njega nema, nema sta da se vidi na doticnoj lokalnoj tv. Ali avaj, ima i Marinkovic svojih bubica, nije ni on savrsen, ali kada ga neko kritikuje ili nema isto misljenje sa njim, on to i objavi. Ocito da kog gospodje, ako se ne varam iz Ivanja postoji mnogo veci problem, a taj je, da dolaskom iz sela, selo nije izaslo iz nje, i jos veci izlazak iz opanaka na visoke stikle, je njeno najvece dostignuce, zivotno ostvarena zelja da ne gazi kal. Ona je novinar taman toliko koliko i ja astronaut, ali makar jedno znam, uvredama drugog, barocito njegovog porekla, nacionalne pripadnosti, imovnog i porodicnog stanja, taj se ne ponizava, vec onaj ko poseze za takvim stvarima. Zato bi tzv gospodji Ivanovic bilo najbolje da se uzvini svim novinarima, gradjanima ove palanke i da se lepo vrati u Ivanje i tamo daleko od ociju javnosti, cuva ovce.
Svaka ti je na mestu , još da dodam možda više ne gazi kal ali je u kalu do guše
Gazi, gazi, jel gori kalje kal karaktera i morala, nego pravi kal.
Ja sam za. I da svi mi leskovčani skupimo milion evra i urucimo joj „subvenciju“ da kupi ovce, koze i krave. Investicija bi bila viśestruko isplativa, jer su nas njene ujdurme i arhiselska otrovnost kośtale, a i kośtaće kudikamo viśe. Jer ukljanjanje zla nema cenu.
Znam da je bilo u Jugmediji nekih kvazi književnih pisanija, punih patetične nostalgije, koja se mogu svrstati u klasičan šund, bez ikakvih literarnih vrednosti. Tužno je bilo to čitati.
„Knjiżevni“ pravac SPO- vski romantizam, iz pera čobanke. Naśi pdeci su s i do jednog živeli u velelepnim palatama, imali para i zlata kao Krez, i svi su bili gazde i niko se nije mučio u tom vremenu Zlatnog doba. Istu priču su, kroz, nazovi, film , pokušali da proture Mesko i Sns, tako da se Ogovaračica uvek uklapala u trendove i išla niz dlaku svakoj vlasti.
Da mi je njoj leđa da vidim ili možda još bolje u oči pogledam i pitam odakle joj one laži u vreme kad de sudstvo reorganizovalo .Ko joj u Višem tužilaštvu laži napričao a ona ih
u novine brže bolje iznela. E Milice , Milice i tebe i njih neka stigne moja suza i kletva.
Gospodja Ivanovic vesto balansira izmedju pljuvanja i hvalisanja vladajuce stranke, pitam se da li je to zbog direktorskog mesta u narodnoj biblioteci?
Ona i slicni ………………. ubedjeni su da im sve pripada rodjenjem, članstvom u SKJ, SPO, uvlacenjem svim vlastima nakon 2000te, ślihtanja lokalnim političarima. Oni su se svi sprc..i na naša leđa, na budžet,još nam se……….. keze u lice. Svako posle četrdesete dobije lice kakvo zaslužuje.