Na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara, u zabačenom selu Lipovica kod Lebana, u kući bez vrata, bez grejanja i bez osnovnih uslova za život, sam i gotovo potpuno zaboravljen, živi Milorad Savić (oko 62 godine) – potpuno slep i nesposoban da se sam stara o sebi.
Njegov život poslednjih meseci zavisi isključivo od humanosti meštana, koji mu povremeno donesu hranu. Institucionalne pomoći nema, iako je, kako tvrde meštani, Centar za socijalni rad u Lebanu bio obavešten i izlazio na teren.
„Treba samo da se podnese prijava Domu za hitno zbrinjavanje. Ništa više. A ništa nije urađeno“, kažu meštani Lipovice.
Na teške uslove u kojima Milorad Savić živi javnost je upozorila Leskovčanka Suzana Spasić, koja trenutno živi i radi u Grčkoj, a ovih dana boravi u svom rodnom kraju. Ona je obišla Milorada i snimila kuću u kojoj, kako kaže, „čovek polako umire u tišini“.
„U kući na stotinak metara od moje vikendice živi potpuno slep, gladan samac. Nema nikoga. Nema šporet. Nema grejanje. Struja često nestaje. Boji se i grejalice da uključi da se ne zapali“, napisala je Spasić na društvenim mrežama.
Dodaje da je zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja u kojem se nalazi mogla samo da mu ostavi hranu, ali ne i da duže boravi u kući:
„Ne smem ni da uđem unutra. Spadam u rizičnu zdravstvenu grupu. Od juče ne mogu ni da jedem, ni da sednem u toploj sobi, a da me ne grize savest zbog čoveka koji je tamo, sam, slep i gladan“, navela je ona.
Prema rečima meštana, Milorad nema bližu porodicu, a u selu živi tek nekoliko starih i iznemoglih ljudi, međusobno udaljenih i po više kilometara. U takvim uslovima, svaka zima za njega je borba za goli opstanak.
U ovom slučaju reč je o očiglednom socijalnom riziku, u kojem zakon jasno predviđa hitno institucionalno zbrinjavanje, posebno kada je u pitanju osoba sa invaliditetom, bez prihoda i bez osnovnih uslova za život.
Pitanje koje ostaje bez odgovora glasi: kako je moguće da slep čovek, u planinskom selu, bez vrata i grejanja, ostane nevidljiv za sistem?
Dok institucije ćute, Milorad Savić i dalje čeka. Ne pomoć sutra. Ne komisiju. Ne zapisnik. Već – grejanje, sigurnost i krov koji neće biti otvoren za sneg i hladnoću.
D.Marinković
Nek pročita Vučić ovo. Nek pročita Mesko. Šta rade Službe za socijalni rad u Lebanu, Leskovcu? Ljudi u 21. veku ničija briga nisu? Jel ovo humano?
P.S. A i vi što glasate SNS nije li vas bar malo sramota ove tuge?
Na žalost to nije usamljeni slučaj u Srbiji. Samo kada bi svako radio svoj posao za koji je plaćen od strane građana, ne bi bilo ovakvih i sličnih slučajeva.
Al zato mesko i njegovi uredno sami sebi uplatili jednokratnu pomoc od 40000,zato cigani radno sposobni primaju sve moguce pomoci, zato kosovaro koji isprodali sve siptarima primaju nekoliko pomoci i vec 30 godina se vode kao izbeglice, a imaju po 3 kuce ovde i po 5 stana. Jadni muceni ljudi kojima treba pomoc nemaju nista, niko ih ne jebe ni 2%. Jadna si Srbijo.