Nakon što se 17. avgusta desilo trovanje oca i dvoje dece starih tri i šest godina atropinom, i to nakon što su jeli kačamak koji su pravili od heljdinog brašna, još jedan slučaj iz Niša je uznemirio javnost. Pet dana kasnije lekarima Kliničkog centra javio se mupkarac koji je naveo da je kod sebe prepoznao simptome trovanja.
Iz policije su za Euronews Srbija naveli da su upoznati sa ovim slučajevima, ali kažu da je njima zvanično prjavljen samo prvi, i da su nakon toga odmahi reagovali tako što su obavestili nadležnu inspekciju.
Reč je o inspekciji Ministarstva poljoprirede iz koje za naš portal potvrđuju da su upoznati sa time što se u Nišu dešavalo proteklih dana, kao i da su svi serijski brojevi spornog brašna već 18. avgusta povučeni iz prodaje. Poručuju da nastavljaju sa daljom kontrolom.
„U četvrtak, 18. avgusta, izvršen opoziv predmetnog proizvoda svih lotova (serijskih brojeva), a i ostalih proizvoda od heljde drugih proizvođača. Naložena je zabrana prometa u svim maloprodajnim objektima. Izdat je nalog proizvođaču za opoziv predmetnog lota heljdinog brašna iz svih objekata kojim je distribuiran taj lot“, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede za Euronews Srbija.
Sve je počelo pre gotovo dve nedelje kada je u Univerzitetski klinički centar Niš saopštio da je u ovu ustanovu primljen otac sa dvoje dece, kao i to da su svo troje imali kliničku sliku koja je ukazivala na trovanje hranom.
Iz KC Niš su tada neveli da je urađena toksikološka analiza u Zavodu za sudsku medicinu gde je na kraju utvrđeno da je u njihovoj krivi postojao određen nivo atropina.
Međutim, ova vest poprilično je odjeknula, naročito među Nišlijama. Nakon nje, jako brzo usledio je još jedan slučaj, jer se pet dana kasnije, 23. avgusta, u KC Niš javio muškarac (42) koji je, prema njegovim rečima, zbog vesti koja je obajvaljena prepoznao i kod sebe neke od simptoma trovanja. Kako su tada iz KC Niš saopštii, on je niškim lekarima rekao da je i sam konzument heljdinog brašna.
Da su u razmaku od dva dana ova dva slučaja trovanja zabeležena u Nišu, za Euronews Sbrija potvrđuje i načelnica odeljenja za toksikološku dijagnostiku u niškom Institutu za sudsku medicinu Biljana Milosavljević koja kaže da je upravo ovaj institut radio analizu uzoraka sva četiri pacijenta.
„Otac i deca su prvobitno bili hospitalizovani i odmah je utvrđen nivo atropina. Čovek koji se drugi javio je imalo lakše simptome, pa je samo prošao kroz toksikološku ambulatnu. Mi smo takođe dobili njegove uzorke krvi i urina, i utvrdili smo da i kod njega postoji prisustvo atropinoma, ali u manjoj koncetraciji od one koja je bila prisutna kod niške porodice“, kaže ona, dodajući da na sreću nije bilo fatalnog ishoda.
Milosavljević navodi da ovaj institut nije dobio uzorke spornog brašna za dalju analizu, ali kaže da je u svakom slučaju reagovala Inspekcija Ministarstva poljoprivrede koja zapravo, objašnjava, određuje kako će se dalja istraga spornog brašna odvijati i ko će je obavljati.
Milosavljević kaže da su trovanja koja su se nedavno desila u Nišu retka, ali i da postoji opravdan rizik da budu i masovna jer, kao što i ovaj slučaj potvrđuje, moguće je da do njih dođe preko hrane koju koristi veliki broj ljudi.
Ona objašnjava da još uvek ne može da se tvrdi kako je tačno do ovih konkretnih trovanja došlo, da njen insitut nije radio ispitivanje spornog brašna, ali dodaje da su na osnovu uzoraka koje su dobili od konzumenata i njihovih svedočenja mogli da zaključe da je upravo ono sporno.
„Atropin se može naći u žitaricama koje se kupuju u prodavnicama zdrave hrane zbog upravo prisustva bunike koja ga sadrži, ali smo imali slučajeve i trovanja rakijama iz domaće radinosti. Zbog toga je jako važno biti oprezan kada su u pitanju ovakve namirnice i slobodno rukovanje njima. Dešava se da ljudi, koji vole te rakije, koje su poznate kao ‘travarice’, umesto kleke u flašu ubace atropinsku biljku i tako naprave problem. Mada su retki ovi slučajevi, umeju da budu masovni jer proizvode koji sadrže atropin, konzumira veći broj lica pa zbog toga mogu da budu i opasniji. Upravo to može da se desi na primer sa brašnom ili rakijom“, objašnjava Milosavljević.
Inače, svi uzorci pacijenta koji se smeštaju na Kliniku za toksikologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu šalju se Institutu za sudsku medicinu na analizu gde je načenica upravo Milosavljević koja iz svog dugogodišnjeg iskustva kaže da postoje posebni simptomi koji mogu da ukažu upravo na trovanje atropinom.
„Važno je adekavatno lečenje i blagovremeno prepoznavanje simptoma. Prvi su proširene zenice, suvoća usta, tahikardija, nikotinski muskarinski efekat i crvenilo lica. Misim da se upravo drugi pacijent žalio na to da mu se mutio vid i da je bio crvren u licu. Kada je uneta veća doza, može doći i do halucinacija, to lekari vrlo brzo prepoznaju o čemu je reč, ali uz pravu terapiju može se doći do brzog oporavka“, objašnjava Milosavljević.
Upitana kako je to atropin mogao da dođe do spornog brašna, kaže da za sada može samo da pretopstavlja, ali da je činjenica da mu mesta u brašnu nema.
„Možda je na toj njivi gde se nalazi heljda bilo i stablo neke bunike, pa je greškom ubrano. To je sve na nivou pretpostavke, jer mora istrga sve to da utvrdi. Na primer, bilo je i slučajeva da neadekvatnom proizvodnjom dođe do toga da se on pojavi. Ovde je zapravo glavno pitanje kolika količna tog korava bi trbalo da bude u određenom proizvodu da bi se ispoljili simptomi trovanja. Sve će biti jasnije i preciznije kada Ministarstvo obavi analizu tog brašna, sada samo možemo da nagađamo“, kaže Milosavljević.
Ona objašnajva se inače atropin koristi i kao lek, ali da je doziranje presudna u tome da li je on toksičan ili ne. U svakom slučaju, dodaje, svaki organizam reaguje drugačije.
„Atropin se koristi kao lek, mi imamo terapijske doze. One obično budu oko 003 miligrama po litru kao terapijski. Tu je presudno doziranje. Imamo smrtne slučajeve koji su zabeleženi sa dozom od 50 do 100 miligrama, ali ima i slučajeva da se pacijent koj je uneo jedan gram oporavio. Individulano sve kako će pacijent da odgovori. Na primer, dve do tri bobice biljke koja sadrži atropin mogu biti toksične za decu“, kaže Milosavljević.
Ako stepropustili...
zašto se ne objavi ime proizvođača, koje brašno?
zasto to ne objave novinari? jel se sve samo u Sr krije?
piše u tekstu da se boje i da može doći do masovnog trovanja a ne smeju da objave koje je brašno?
Jel ste svi toliko nenormalni?