Pravoslavni vernici danas slave Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo, ja se uvek tog dana setim leskovačke Spasovdanske koalicije.
Možda zbog toga što se u javnom životu Leskovca vreme nekako meri od 2012. godine.
Bez „pre nas“ ili „pre njih“, mislivši se na vreme od kada SNS „vlada“ gradom, gotovo da nema obraćanja.
E baš te, „istorijske“ 2012.godine je i formirana Spasovdanska koalicija nakon što je, vladujuća, Demokratska stranka na izborima dobila najveći broj glasova i u koaliciji sa onima koji su, ispostavilo se vremenom, svačija koalicija, SPS-om formirala većinu u lokalnom parlamentu.
Ova kombinatorika bila je kratkog daha, jer spasovdanci uspevaju da formiraju novu skupštinsku većinu sastavljenu od pet izbornih lista sa 14 stranka.
Prebezi odbornika iz jedne u drugu koaliciju,šetnja do kuća demokratskih odbornika se isplatila, ali samo nekima.
Od tada do danas na čelo grada Leskovca je Gorna Cvetanović iz Srpske napredne stranke, a jedini uz njega u vršenju vlasti iz ove koalicije je Aleksandar Pejčić tada iz stranke DSS, danas član SNS-a i gradski većnik.
Ostali spasovdanci Slaviša Zlatanović, Slobodan Milošević, Dragan Jovanović i Goran Stojanović više se ne bave politikom, ali SPS čvrsto stoji uz naprednjake.
Od tada je prošlo 12 godina, vreme dovoljno da se neke stvari izbrišu iz sećanja, da nije stalnog podsećanja kako je upravo te 2012. godine sunce počelo da sija i nad ovim nebom.
Za deceniju i više rodilo se mnogo beba, ali je Leskovac ostao bez 20.000 građana.
Jedni kažu pobegli trbuhom za kruhom, drugi kažu prirodna migracija, a moj komšija ima običaj da ovakve teme komentarše citirajući naslov jednog članka „sve je to leskovačka parlamentarna Roštiljada“, bilo i biće.
Ako stepropustili...
Isti posao su komunisti a završio Milošević uradili sa Kosovom a jug i istok Srbije je sledeći.Sa ovakvim narodom i vlasti Srbija i ne treba da postoji.