Nemačka planira da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za zapošljavanje radnika sa Zapadnog Balkana, sa dosadašnjih 50.000 na 25.000 odobrenja godišnje. Ova najava izazvala je zabrinutost u nemačkoj građevinskoj industriji, dok u Privrednoj komori Srbije ocenjuju da bi odluka mogla da ima više politički nego ekonomski karakter.
Prema važećim pravilima, državljani Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, kao i stanovnici Kosova, mogu da rade u Nemačkoj na osnovu ugovora o radu, čak i kada nemaju formalne kvalifikacije za određene poslove.
Međutim, nemačka vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD planira da u okviru reformskog paketa smanji broj odobrenja, obrazlažući taj potez rastom nezaposlenosti u zemlji, piše Biznis.rs
Nemačka građevinska industrija već je reagovala negativno na ovu najavu, upozoravajući da bi smanjenje kvote moglo da ugrozi realizaciju brojnih infrastrukturnih projekata zbog nedostatka radnika.
Centralni savez nemačkog građevinarstva (ZDB) navodi da oko 30 odsto odobrenja u okviru ovog programa odlazi upravo građevinskom sektoru.
„To bi bio težak udarac za građevinsku industriju. Oko 30 odsto viza odlazi u građevinski sektor. Nijedna druga privredna grana ne koristi ovu regulativu u tolikoj meri“, saopštili su iz ovog udruženja.
PKS: Odluka je više politička nego ekonomska
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić ocenjuje da bi eventualno smanjenje kvote bilo pre svega politička odluka, iako, prema njegovom mišljenju, za nju nema mnogo ekonomskog opravdanja.
Stanić podseća da su pojedine ranije odluke nemačke vlade, poput mera u oblasti zelene tranzicije, ograničavanja uvoza i podsticanja korišćenja dizela, imale suprotne efekte od očekivanih.
Slične posledice, smatra on, mogle bi da uslede i zbog ograničavanja dolaska radne snage.
Prema njegovim rečima, najavljene promene predstavljaju i odgovor vladajuće koalicije na imigracionu politiku desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koja dobija sve veću podršku.
Stanić ističe da Nemačkoj nedostaje upravo ona vrsta radne snage na koju se odnosi ovaj program, a da demografski trendovi ne ukazuju na to da će se taj problem uskoro rešiti.
„Nemačkoj su radnici potrebni, vidimo da se i kod njih dešava krunjenje bejbi bum generacije, a zemlja već dve godine beleži pad broja stanovnika. Ako se pogledaju dugoročne projekcije, prognozira se najveći pad broja stanovnika u Nemačkoj u odnosu na druge najveće privrede u EU. Pitanje je na koji način će oni kasnije održavati svoju privredu, ali sigurno je neće bazirati na veštačkoj inteligenciji i robotizaciji“, smatra Stanić.
Građevinci upozoravaju na nedostatak 8.000 radnika
Prema podacima nemačke Savezne agencije za zapošljavanje, takozvano Pravilo za Zapadni Balkan omogućava zapošljavanje u gotovo svim oblastima, uključujući i poslove za koje nisu potrebne formalne kvalifikacije. Izuzetak su regulisane profesije, poput lekara, za koje je neophodno prethodno priznavanje stručnih kvalifikacija.
ZDB upozorava da bi nemačka građevinska industrija već do kraja godine mogla da ostane bez oko 8.000 radnika zbog najavljenog smanjenja kvote.
„Svaki sedmi radnik u građevinarstvu ima strani pasoš. Za našu industriju ova regulativa predstavlja najuspešniji model za privlačenje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja. Snažno upozoravamo na posledice prepolovljavanja kvote“, izjavio je generalni direktor ZDB-a.
Kolika je potražnja za ovim programom pokazuje podatak da je kvota za 2025. godinu bila popunjena već krajem novembra, zbog čega su pojedini zahtevi morali da budu odbijeni.
Prema podacima ZDB-a, Savezna agencija za zapošljavanje prošle godine izdala je čak 105.000 odobrenja. Do većeg broja izdatih odobrenja dolazi zbog dugog čekanja u viznim odeljenjima, jer svako odobrenje ne znači i da će radnik zaista otići u Nemačku.
„Pravilo za Zapadni Balkan predstavlja useljavanje radi rada, a ne radi korišćenja socijalne pomoći. CDU/CSU i SPD su ga sami uveli 2016. godine. Ne bi sada trebalo da ruše sopstveni uspešan model“, poručuju iz ZDB-a.
Nemačka građevinska industrija zbog toga traži da se kvota zadrži na najmanje 50.000 radnika godišnje, da se digitalizuju i ubrzaju procedure za izdavanje viza, kao i da se razmotri proširenje programa na radnike iz drugih zemalja.
Manje radnika u Nemačkoj, veće dnevnice u Srbiji?
Bojan Stanić navodi da je iz Srbije u Nemačku po ovom osnovu godišnje odlazilo između 20.000 i 30.000 ljudi, uglavnom na privremene poslove i po osnovu detašmana koje izdaje Privredna komora Srbije.
Ukoliko se kvota prepolovi, a Srbija je do sada koristila približno polovinu ukupnog broja odobrenja, broj radnika iz naše zemlje koji bi mogli da odu u Nemačku mogao bi da se smanji na oko 12.000 do 13.000 godišnje.
Ipak, Stanić smatra da takav razvoj događaja ne bi izazvao veće ekonomske probleme u Srbiji, imajući u vidu da i domaće tržište rada ima sve veću potrebu za kvalifikovanim zanatlijama i drugim radnicima.
Posebno se očekuje povećana potražnja za radnom snagom tokom naredne godine, zbog aktivnosti povezanih sa organizacijom međunarodne izložbe EXPO 2027.
„Ne bi to izazvalo neki veliki pritisak ovde, malo bi pale doznake, ali mi imamo nedostatak radnika i ovde se povećavaju zarade. Imamo situaciju da ne samo da i ovde može da se pronađe posao u toj branši, nego dnevnice mogu da iznose i po 150 evra za kvalifikovane zanatske poslove“, ocenjuje Stanić.
