U februaru ove u odnosu na februar prošle godine inflacija u Srbiji je dostigla 8,8 odsto i najviša je još od juna 2013. godine. Globalni rast cena energenata, hrane i sirovina u velikoj meri uticao je i na cene u Srbiji.
Upravo je hrana koja je za 15,2 odsto bila skuplja nego u februaru prošle godine najviše doprinela ukupnoj inflaciji, a unutar nje povrće sa rastom od 31,7 odsto, ulje od 21 odsto i meso od 16 odsto. Pored toga i gorivo je skuplje za 21 odsto prema podacima Zavoda za statistiku.
Ovo ne samo da je najveća inflacija u Srbiji u poslednjih skoro devet godina, već i peta po visini inflacija u Evropi.
Međugodišnje, u februaru najveći rast cena zabeležen je u Litvaniji, čak 14 odsto. Estonija je odmah iza sa 11 odsto, Češka sa 10 i Belgija sa 9,5 odsto.
U regionu smo lideri po visini inflacije, a najbliži su nam Mađarska i Bugarska sa 8,4 odsto.
Poslednji skok cena, smatra Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, posledica je skoka cena na svetskom tržištu, ali svoj doprinos dali su i monetarna i fiskalna ekspanzija.
„S druge strane inflacija bi bila još veća da nisu zamrznute cene energenata i nekih namirnica, kao i da NBS ne održava fiksni devizni kurs. Ovo bi moglo da se promeni na leto kada budemo ugovarali nove cene gasa i verovatno će biti mnogo veće nego sadašnje. Takođe, kada istekne period zamrzavanja cena može se očekivati da se one vrate na tržišni nivo. Koji je to nivo, to će zavisiti od toga kolike cene nafte budu u trenutku kada se cene odmrznu. Treba reći i da se to zamrzavanje cena odražava na javne finansije tako što se gomilaju gubici u javnim preduzećima, ali moralo je da se bira između dva zla“, objašnjava Arsić.
Narodna banka je u svojoj projekciji ocenila da će od drugog tromesečja cene krenuti da padaju, ali sa eskalacijom rata u Ukrajini i sankcijama Zapada prema Rusiji i obrnuto, zabranama izvoza pojedinih sirovina Arsić očekuje dalji rast cena u drugom tromesečju i prelazak 10 odsto.
„Neće biti mnogo iznad, ali izvesno je da će preći u dvocifrenu zonu. Može se eći da je visoka inflacija druga strana visokih fiskalnih stimulansa i velikog rasta kreditne aktivnosti“, zaključuje Arsić.
U februaru je iznos odobrenih kredita bio za 10,6 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine. Sa ovako visokom inflacijom kamatne stope na kredite postale su negativne. Drugim rečima, u slučaju kratkoročnih kredita, banci se realno vraća manje novca nego što se uzme.
Šta će biti narednih meseci ili čak nedelja, prema mipljenju Mihaila Gajića, ekonomiste Libeka, najviše zavisi od toga koliko će trajati rat u Ukrajini.
„Sve zavisi kako će se nastaviti situacija u Ukrajini. Ako se obustave ratna dejstva, i normalizuju odnosi Rusije i Zapada, doći će do ublažavanja sankcija. Međutim, sada imamo situaciju da su međunarodne finansijske institucije počele da revidiraju naniže procene globalnog rasta. To može da utiče na nešto nižu inflaciju“, napominje Gajić dodajući da je pored šokova na strani ponude benzin na vatru dolila i ekspanzivna monetarna i fiskalna politika u prethodnom periodu.
Opširnije OVDE.
