Šta sve ne valja u predlogu Vlade frilanserima i zašto je (ponovo) neprihvatljiv

Na samom početku treba naglasiti da otpis kamata navodnog duga i priznavanje normiranih troškova u visini od 43%, kao i uvođenje neoporezivog dela (dela koji je zaštićen od oporezivanja jer se smatra minimumom neophodnim za život), jesu zakonska obaveza Vlade, a ne ustupak. Predlog koji je Vlada usvojila 1. aprila još je nepovoljniji od onog koji je ponuđen u februaru, kada su članovi Udruženja radnika na internetu predlog odbili, navode iz Udruženja radnika na internet (URI). 

Najveći problem za frilensere koji Vlada u svom javnom narativu uporno izostavlja kada govori o predlogu usvojenom 1. aprila jeste TEKUĆE poresko opterećenje. Ne pominje se da frilenser nikada neće plaćati samo navodni poreski dug.

DUG I TEKUĆE OBAVEZE

Počev od 1. oktobra 2021. godine svaki frilenser će prvo morati da plaća obaveze na novac koji u tom mesecu zaradi. Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra. Znači, ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca, nije samo rata, već i tekuća obaveza i dug zajedno, koji iznose oko 56% primanja. Čak i za lice koje zaradi 500 evra poresko opterećenje iznosi 38% primanja.

Ono što bi ovaj predlog učinilo pravednijim jeste otpis i onako upitnih doprinosa za unazad jer bi se tako svima u jednakom procentu smanjio dug.

“Vaše ukupno poresko opterećenje možete izračunati u našem kalkulatoru”, navode iz ovog sindikata.

DISKRIMINACIJA IZMEĐU PLATNIH RAZREDA 

Zabrinjavajuće je to da kako plata raste, poresko opterećenje progresivno skače, jer gotovo da nema nikakvih poreskih olakšica predviđenih za period od 1. oktobra. Ukinuti su normirani troškovi, koji iznose 35–50% zarade, zavisno od vrste posla. Dakle, ako se ukinu normirani troškovi, moralo bi se dozvoliti da radnici prikažu svoje stvarne troškove rada, koji ne smeju biti oporezovani jer nisu zarada.

Dalje, neoporezivi iznos zarade nije zamena za normirane troškove. Neoporeziv deo uvećan na 32.000 dinara važi samo za dug, ne za obaveze od 1. oktobra 2021. godine. Potpuno je neprihvatljivo da se od ovog datuma taj neoporezivi deo vraća na minimum – 18.300 dinara, a da normirani troškovi potpuno izostaju iz obračuna.

NEIZVESNOST REPROGRAMA 

Izvršenje i naplata poreskih dugova uskoro prelazi u ruke javnih izvršitelja, što će biti regulisano zakonima u 2021. godini. To je problematično jer su već sada javnim izvršiteljima zakonom ostavljene velike slobode pri izvršenju. Ko bi želeo da dug otplati za tri ili pet godina i izađe iz dužničkog ropstva ranije, teško da će imati čime, zbog enormno visoke tekuće poreske obaveze, a tu je uvek i opasnost da se izgubi posao, zarađuje manje ili neredovno.

Sve ovo je u suprotnosti sa obećanjima Vlade da će doneti podzakonska akta kojima bi zaštitila ranjivi položaj frilensera pri realizaciji reprograma dugog jednu deceniju. Vlada produžavanjem reprograma na 10 godina prikriva činjenicu da prosečan frilenser ne može da otplaćuje svoj dug, plaća tekuću obavezu i obezbeđuje osnovnu egzistenciju zagarantovanu Ustavom. Ne postoji nikakva izvesnost da će frilenser uopšte imati redovan posao narednih deset godina, a kamoli istu platu. Frilensing odlikuje neizvesnost i nestabilnost, te je u vreme pandemije virusa korona izvesniji otkaz, nego fiksna plata.

STATUS

Predlog Vlade za rešenje statusa frilensera ukazuje na očiglednu nameru Vlade da frilenseri kao kategorija i nadalje ne postoje, što znači da ne postoji namera da se uredi njihov zakonski status. Cilj Vlade je da svi frilenseri postanu preduzetnici.

Frilenseri su fizička lica čiji je odnos sa poslodavcem najsličniji onom koji je regulisan u domaćem zakonodavstvu ugovorom o radu. Preduzetništvo uopšte ne predviđa radni odnos radnika i poslodavca, a ako ste u takvom odnosu, on predstavlja zakonski prekršaj. Frilenseri nisu pravna lica iako je očigledna namera države da frilenseri postanu preduzetnici. Na ovaj način država bi lako punila kasu redovnim prihodima od paušala i ne bi se morala dalje baviti regulisanjem statusa frilensera i uvesti ih kao posebnu kategoriju u najavljeni Zakon o fleksibilnim oblicima rada koji će po najavama važiti od 1. januara 2022.

Vlada u svom predlogu rešenja potpuno zanemaruje činjenicu da frilenseri nemaju stabilnost posla, koja bi opravdala njihovu registraciju kao paušalaca. Tri meseca bez plate, projekta ili odlazak na tromesečno bolovanje i frilenser pada u egzistencijalni problem – gubi zdravstveno osiguranje. Čim ostvari prvi prihod posle pauze, frilenser mora dati mínimum 50% svojih prihoda za tekuće namete i otplatiti zaostale rate duga. Može da se dogodi da se iznos uveća troškovima javnog izvršitelja zbog neplaćenih rata duga. Po ovakvom, a vrlo verovatnom scenariju po frilensere, mnogi od njih će u narednih deset godina biti na onom novou ekonomske ugroženosti koja je Ustavom zabranjena.

Takozvani dug nerazumno je i nezakonito visok. Na 1000 evra zarade, posle svih odbitaka, dug iznosi 11.500 evra, a kod zarade od 1500 evra mesečno dug drastično raste i iznosi skoro duplo – oko 22.500 evra. Onome ko zaradi mesečno 2000 evra dug skače trostruko – na 33.000 evra.

Svaki prosečan frilenser koji zarađuje 500–1500 evra mesečno u oktobru ove godine biće primoran da prestane da radi. Plata mu neće pokrivati nametnute poreze i doprinose za fizičko lice, a ne može ni da se registruje kao preduzetnik. Razlozi su brojni – promene poslodavca, neizvesnost posla i neredovnost primanja i cela lista nerešenih pitanja, kao što su rad za poslodavca u struci, test samostalnosti, prekidi zdravstvenog osiguranja i PIO zbog izvesnih kašnjenja u plaćanjima paušala.

Oporezivanje fizičkih lica spada u kategoriju poreza na lična primanja koji se na engleskom naziva personal income tax, te nama nedostaje upravo takvo poresko rešenje. Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, kao i mnoge druge zemlje našle su rešenje za fizičko lice – frilensera. U svakoj od pomenutih zemalja porez ne prelazi 10% (u Makedoniji nije obavezno plaćati doprinose, BiH dodaje 4% za zdravstveno osiguranje, u Rumuniji se dodatno plaća fiksan iznos, a ne procenat za zdravstveno).

Ovaj predlog Vlade ugrožava život velikog broja frilensera jer su njihova dugovanja do dvadeset puta veća od ostvarenih primanja i da ne zaboravimo, na tekuće poreske obaveze odlazi još pola prihoda svaki put kada se on ostvari i tako celu narednu deceniju.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!