Stanari zgrada koje okružuju parkić i igralište za decu kod “Pepeljuge” su pre par dana i formalno registrovali svoje udruženje građana i to pod nazivom “Zeleni ustanak”.
Da podsetimo stanari već skoro punih godinu dana pokušavaju da sačuvaju parkić i igralište za decu u svom naselju na kom je najavljena izgradnja višespratnice. Šta više Odeljenje za urbanizam Gradske uprave je pre mesec i po dana potvrdilo Urbanistički projekat za jednu takvu izgradnju izgradnju i to pored svih pristiglih prigovora sa više strana, višenedeljnih okupljanja stanara tokom letnjih meseci kao i peticije sa preko 1500 potpisa da se isti odbaci do pronalaženja adekvatnog rešenja za čitavu urbanističku celinu prihvatljivog za sve strane.
Formalnim osnivanjem svog udruženja stanari žele da pojačaju ali i prošire svoje aktivnosti u cilju očuvanja ne samo parkića kod “Pepeljuge” već i drugih javnih zelenih površina kojima preti ista opasnost od investitorskog urbanizma odnosno betonizacije. Takođe, na svojoj internet prezentaciji www.zeleniustanak.rs navode da će pokretati i podržavati razne aktivnosti koje se tiču održivog razvoja, zaštite životne sredine, efikasnijeg upravljanja resursima i otpadom kao i društvenih promena koje bilo direktno ili indirektno utiču na sve prethodno. Naglašavaju da su neprofitna organizacija jer smatraju da trka za profitom i zaštita životne sredine uglavnom ne idu jedno sa drugim. Usled ogromnog uticaja političkih odluka na životnu sredinu, i to uglavnom pogubnih, nisu baš u potpunosti apolitični. Odnosno ne isključuju mogućnost podrške nekoj od postojećih opcija koja za njih pokaže dovoljan nivo zrelosti i iskrenosti za pitanja koja se tiču održivog razvoja. Posebnu pažnju žele posvetiti jačanju svesti o značaju i zaštiti životne sredine kao i o dugoročnim posledicama ukoliko se svemu tome ne posveti dovoljno pažnje na vreme. Jer samo onaj ko je dovoljno svestan i značaja i posledica može preduzeti nešto konkretnije u cilju zažtite životne sredine u kojoj živi, što oni odlično znaju na osnovu svog iskustva na očuvanju parkića kod “Pepeljuge”.
Za početak javnosti žele skrenuti pažnju na neke osnovne krakteristike investitorskog urbanizma i na to kako ga prepoznati u svom okruženju obzirom da je isti sve više i više prisutan poslednjih godina. Naime, investitorski urbanizam je način vođenja urbanističke politike odnosno planova tako da se uglavnom omogućava sprovođenje materijalnih interesa investitora, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana. Na primer, u Leskovcu koji po svojoj strukturi i položaju ima mogućnost da se razvija u širinu, tj. na novim prostorima gde je moguće izgraditi i adekvatnu infrastrukturu i odgovarajuće i neophodne prateće sadržaje neophodne za kvalitetan život u urbanom prostoru, u poslednjih nekoliko godina primetna je “invazija” na već zaokružene urbane celine, ali i potpuna promena koncepta stanovanja gde pojedinačne stambene objekte, zamenjuju višespratne zgrade za kolektivno stanovanje, čime se značajno povećava gustina naseljenosti, ali često i urušava kvalitet stanovanja u gradskom prostoru. Leskovac raste, ali se ne razvijaja adekvatno, već upravo suprotno, postaje mesto u kom se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do sada već izuzetno problematičnog na nivou celog grada, nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i sl. Investitorski urbanizam kao koncept radi iskljucivo u interesu povećanja profita investitora, bez osvrta na realne potrebe stanovništva.
Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzmu parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju. Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako u parkovima planira izgradnja višespratnica odnosno betonizacija baš kao što je to slučaj u parkiću kod “Pepeljuge”. Umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta. Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, kafane i sl, za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, kafane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, parkovi, meke zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana.
Zbog svega navedenog, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu privatnog profita, a na štetu građana i javnog interesa. Investitorski urbanizam kao i svaku drugu bolest ili opasnost bilo po životnu sredinu ili ljudski organizam poželjno je što pre otkriti, odnosno ako je iakko moguće u svojoj ranoj fazi razvoja i to u generalnim urbanističkim i planovima generalne regulacije, jer se nakon donošenja i/ili prilagođavanja istih interesima investitora sve dalje radi po tim planovima višeg reda i na taj način samo izgleda da je u redu. Međutim, da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati i na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu građana. A ne kao u slučaju Urbanističkog projekta za parkić kod “Pepeljuge” čijom se potvrdom odgovorni nagrađuju i stimulišu da i dalje rade na štetu javnog interesa. Podsećamo da u Komisiji za planove na osnovu čijeg izveštaja je Odeljenje za urbanizam Gradske uprave i potvrdilo urbanistički projekat pored drugih članova sedi isti urbanista koji je i uradio taj urbanistički projekat za investitora. Pored tog školskog primera sukoba interesa isti taj urbanista je i 2015. godine bio na čelu Direkcije za urbanizam i izgradnju koja je prema Ugovoru o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini trebala poništiti Rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta i baš to zemljište za koje je urbanistički projekat i izrađen i potvrđen vratiti Gradu. Odeljenju za urbanizam nije bilo ništa sumnjivo u svemu tome i pored mnogih pristiglih prigovora, već su naprotiv bez ikakvih problema potvrdili jedan takav urbanistički projekat.
I zato dok se sve to ne izmeni, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora.
Ako stepropustili...
Još su nam oni falili. I šta sad? Iz tog udruženja, kao i iz drugih da se promovišu političari od 60 godine? Trebaju nam mlađi ljudi, već znamo šta možemo da očekujemo od matorih.