Dok se napolju polako spušta noć,sedim u holu Leskovačkog kulturnog centra svedok sam jednog neverovatnog trenutka.
Devojka anđeoskog glasa nas je nežno izvela iz grada i odvela među zvezde.
Umetnost je najveća stvar na svetu.
Ja ne poznajem ove komade iz ozbiljne muzike.
Ali vas lepota dotakne. Sigurna sam da je ova zvezdana prašina , kojom smo posuti večeras ukras koji će nas nositi kroz obične , ovozemaljske dane koji nas čekaju tu odmah iza ugla.
Hvala ovoj divnoj devojci , tako ponosnoj u toj sjajnoj haljini.
Hvala profesorici koja nam je odsvirala komade njenog bivšeg studenta čije je ime izgovorila sa bezmalo majčinskim ponosom.
Pomenuvši njegov rodni grad, Pirot stavila nam je do znanja da smo i mi , itekako svet.
Devojka se vratila i kao da joj prepun hol dao još veću snagu a mi smo obgrljeni tim neverovatno moćnim glasom postali čarobni likovi iz bajke. Ne , to nisu bile note,to je bio svileni šal koji se sa neba spušta na sve nas u bojama srećnog kraja , kakav i priliči bajkama.
Sve je počelo kao koncert za odabrane a onda odjednom više nije bilo mesta ni na galeriji.
Upamtiću ovaj dan.Šesti Jun 2025.
Koncert Marije Đorđević, mecosoprana uz klavirsku pratnju profesorice Marije Dimov.
