Svetski institut za resurse: Jug Srbije jako pogođen nestašicom vode za piće

Jug Srbije je pogođen ekstremnom nestašicom vode za piće pokazuju zabrinjavajući podaci o nestašici vode na globalnom nivou prikazani su u listi Svetskog instituta za resurse, kojom su obuhvaćene 164 zemlje.

Iako Srbija spada u red manje ugroženih zemalja na ovoj listi i nalazi se na 109. mestu, jug Srbije je na mapi Instituta označen crvenom bojom koja simbolizuje jako ugrožena mesta.

Iz Svetskog instituta za resurse objašnjavaju da vodni stres predstavlja ozbiljnu pretnju ljudskim životima i poručuju da postoje tri načina za njegovo smanjenje ― povećanje efikasnosti poljoprivrede, ulaganje u sivu i zelenu infrastrukturu i ponovno korišćenje i reciklaža otpadne vode.

Sedamnaest zemalja, u kojima živi četvrtina ukupnog svetskog stanovništva, pogođeno je ekstremnom nestašicom vode. Od zemalja bivše Jugoslavije „najugroženija“ je Severna Makedonija, na 52. poziciji, a potom Bosna i Hercegovina koja se našla na 97. mestu. Manje ugrožene su Srbija (109), Slovenija (117), Crna Gora (121) i Hrvatska (140). Na vrhu spiska po ekstremnoj ugroženosti nalaze se Katar, Izrael, Liban, Iran i Jordan, dok je vodni stres na najnižem nivou u Gvajani, na Islandu, Jamajci, u Liberiji i Surinamu.

VODOSNABDEVANJE U SRBIJI

Vodosnabdevanje stanovništva pijaćom vodom je jedan od najviših nacionalnih prioriteta u oblasti voda. Glavni problemi i uzroci zagađenja izvorišta pijaće vode u Srbiji su netretirane otpadne vode.

„Do sada još uvek nije donet dugoročni ili srednjoročni program upravljanja vodama sa jasno definisanim ciljevima i merama u ovoj oblasti, već se na   godišnjem nivou prema trenutnim potrebama utvrđuju programi za finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe – vodozahvati, postrojenja za pripremu vode za piće itd, i izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Gustina naseljenosti, stepen privredne aktivnosti i raspoloživi kapaciteti izvorišta, gubici u mreži direktno utiču na stanje organizovanog vodosnabdevanja“, navodi se u Analizi stanja vodnih resursa Republike –Srbije koju je prošle godine srpovela Republička direkcija za vode.

U toj analizi se navodi da procenat stanovnika priključenih na javni vodovod u Republici Srbiji pokazuje rastući trend u periodu 2000-2016. Organizovanim snabdevanjem vodom za piće obuhvaćeno je 65% stanovništva u 2000. godini, a u periodu do 2016.godini beleži se kontinuiran rast od 20,8%. Od ukupno 85,8% stanovništva, najveći procenat je priključen na javni vodovod u Beogradu i Vojvodini – Zapadnobačkoj (99%), Severnobanatskoj (98%), Južnobanatskoj (97%), Sremskoj (96,6%) i Južnobačkoj oblasti (96,2%), a najmanji procenat je u Nišavskoj (50,3%), Topličkoj (64,7%) i Pčinjskoj oblasti (69,6%) (Izvor: SEPA/Izveštaj o zaštiti životne sredine, 2017).

PLANOVI ZAŠTITE VODE OD ZAGAĐIVANJA

U Republičkoj direkciji za vode tvrde da je zaštita voda od zagađenja najlošije uređena oblast u sektoru voda u Republici Srbiji. Izrada planskih dokumenata za zaštitu voda od zagađenja se bazira na Zakonu o vodama i Zakonu o zaštiti životne sredine i pratećim podzakonskim aktima. U periodu 2007- 2016.godine prosečna količina zagađenih (neprečišćenih) otpadnih voda na teritoriji Republike Srbije iznosila je 389 miliona (m3 /god.), a udeo u 2016. godini iznosi (88%), što znači da je u 2016. godini svega 12% otpadnih voda prečišćeno.

Najveći procenat neprečišćenih otpadnih voda (95-100%) je zabeležen u Nišavskoj, Zlatiborskoj, Braničevskoj, Beogradskoj, Borskoj, Zaječarskoj i Sremskoj oblasti, a najmanji u Podunavskoj (21,2%), Šumadijskoj (29,3%), Severnobačkoj (33,6%), Kolubarskoj (41,7%) i Severnobanatskoj oblasti (43,2%) (Izvor podataka: Republički zavod za statistiku).

Iako procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda pokazuje pozitivan trend u periodu 2007-2016. godine za sve tri vrste tretmana (primarni, sekundarni i tercijarni), on je generalno i dalje zabrinjavajuće nizak.

Naime, podaci za 2016. godinu ukazuju da je svega 3,46% stanovništva priključeno na tercijarni tretman kao najsavršeniji tretman prečišćavanja otpadnih voda.

Procenat stanovnika priključenih na javnu kanalizaciju je u 2000.godini iznosio je 40,2% , a u 2016.godini je 61,3%, od čega je najveća pokrivenost u Beogradskoj (86%), i Šumadijskoj (71,5%) oblasti, a najmanja pokrivenost je u Zapadnobačkoj (29,4%) i Nišavskoj (33,2%) oblasti.

Oko 40% stanovnika koristi septičke jame, dok oko 7% koristi suve sisteme i nenamenske instalacije za evakuaciju otpadnih voda, što predstavlja posebnu opasnost po zagađivanje podzemnih voda.

Plan zaštite voda ima za cilj smanjenje zagađenja i sprečavanja daljeg pogoršanja stanja  voda,obezbeđenja nesmetanog korišćenja voda za različite namene, zaštite vodnih i priobalnih ekosistema i postizanja standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa propisima EU. Zaštita voda od zagađenja je prevashodno u funkciji očuvanja života i zdravlja ljudi. Do sada još uvek nije usvojen Plan za zaštitu voda na teritoriji Republike Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!