T’ga za jug

U davna pradavna vremena, kojih se još jedino seća Ruška Jakić, koja je u to   vreme vodila emisiju o modi, dok su još dinosaurusi hodali zemljom, a Noje tek počeo da pravi barku, postojalo je jedno carstvo.

Možda i nije bilo carstvo, onako odiroka gledano više je ličilo na despotstvo ili diktitatorstvo. Vladar je mnogo voleo da diktira, dok su njegovi verni podanici to morali da slušaju i da gledaju stalno na dimoviziji. Neki, koji nisu pažljivo gledali i slušali, za kaznu, dodatno, su morali sve da obnove preko kineske ploče. Ta ploča se u današnje vreme zove tabla, valjda zbog ta bla, bla, bla, što se po njoj piše i briše. Ploču mu je iz Kine doneo lično crveni brat Sing Sing. Inače Sing je u to vreme bio poznat kao Zmaj od kredita. Zvali su ga Zmaj od kredita, jer  je već bilo zauzeto ime Zmaja od noćaja. Taj ti je leteo na zmajevima od papira i taksija, a kada je bio raspoložan koristio je i leteće zmautobuse i sve je to radio jedući pileće nogice, koje je dobio od vladara navedenog diktatorstva. E, taj Sing je mnogo voleo ovog što diktira, sve nadajući se da će ovaj konačno, doći kod njega i da će se družiti, kao u bajci, do kraja života.

Taj diktitirač ili ti diktator (da ne napravim grešku zbog rodne ravnopravnosti, daleko bilo), nije bio neki mačji kašalj. On ti je uvek bio spreman da zaštiti svoj bedni narod. Kako i ne bi kada ga je on silno trudeći se i doveo do bede, a to, morate da priznate, mora da se poštuje. Tako je taj silni delija bio spreman čak da udari i na tamo neka udružena belosvetska plemena, ne mareći pri tom što će zbog toga njegov narod da bude još bedniji. Neka neka, što narod bedniji ja sam vredniji, mislio je on.

Narod ko narod pa i kralj Ibi ga je menjao po potrebi, kada nije bio zadovoljan njime.

Da bi bajka bila kompletna moraćemo, ipak, da damo i ime tom deliji, što je u suštini jedan vrlo delikatan zadatak. Krstićemo ga, na primer Srboljub

na kub. Da ne budete u dilemi, on je upravljao i bednim narodom u okolini svoga dikitatorstva pa odatle ovo na kub. Sreća da mu je narod u okruženju bio mali i bedan, inače bi Srboljub bio i na n-ti u skladu sa veličinom njegovog ega. A ego mu je bio bar za 20 miliona stanovnika i beli konj za čelo parade.

Kako kolumna ima svoju dužinu ili još bolje kratkoću, da Vam ja nastavim priču o tom, ajde da kažemo  Srboljubu na kub i njegovoj zemji u aktuelnoj situaciji u davnim vremenima. Srboljub je bio inače vrlo hrabar čovek i ladno je napadao i borio se sam sa sobom  tri dana do podne, što je prenosilo 48 dimovizija i dvadesetak sranjoida. Njegovi verni podanici nisu smeli da mu saopšte da preko puta i nema protivnika već je to samo u njegovoj glavi.  Nekeko su voleli da sačuvaju svoju, duboko zavučenu u mestu što ne vidi sunce.

Da bi pokazivao koliko ga njegov bedni narod voli, veliki vođa je povremeno tražio da mu to i potvrđuje na raznoraznim samookupljanjima i samoglasanjima. I pored silnog razjašnjavanja na onoj Singovoj ploči, gde je morao stalno da dokazuje da okolo teku med i mleko, ali džaba taj nerazumni narod više voli C2H6OH, nego Bgd na H20. Tako je deo tog ludog plemena koji živi daleko, daleko, daleko od sedišta plemena odlučio da više ne voli onog što sve vidi i sve zna i koji živi za njih i plemensko malo sutra. I šta sad, nastade veliki problem. Diktitator odmah sazva plemensko veće, koje je on lično izabrao na jedan demokratski način i to jednoglasno. Naredi da se  taj deo plemena po hitnom postupku dovede u red i vrati u plemensku zajednicu, pa maker morao i da se ne poštuje plemenski zakon, kao što se radilo i do sada. Šta da se radi, lokalni ljubitelji velikog vođe  uzeše čekiće u ruke i navališe da prekucavaju glasove. Na žalost neki nisu bili baš vični tome pa su se ponegde videle greške u njihovim prepravkama. Koga briga za to kada će ionako biti kako je odlučeno jednoglasno.

Moraću ovde da prekinem bajku jer će ona da traje i traje barem kao neka kraća turska ili indijska serija od 2957 epizode, a kraj se ne nazire ni u magli.

Ako volite bajke uključite se  u njihovu radnju pa makar i malo sutra.