Тетовирање је појава стара 5000 година, а најчешћи разлог за цртање по кожи свих тих година остаје – украшавање тела. Некада је тетовирање, због лоших хигијенских услова, представљало малтене сигуран начин за појаву различитих болести, с обзиром на то да се процес састоји из понављајућег забадања игле у кожу и уношења пигмента. Међутим, данас је ситуација у професионалним студијима потпуно другачија и шансе за преношење болести су сведене на незнатни минимум.
Ипак, код старијих генерација су тетоваже и даље већински табу-тема, док се млади у све већем броју одлучују за трајно обележавање своје коже.
Како бисмо сазнали мало више о култури тетовирања, за Решетку смо разговарали са две младe тату уметницe из Лесковца, Миром из Buzzart Tattoo-a, која је већ пар година у индустрији, током којих је одрадила скоро 300 тетоважа, и Маријом Златановић, која тетовира свега неколико месеци, али је већ завршила добрих двадесетак радова.
Марија се уметношћу и модним дизајном бави од своје основне школе, надарена је за цртање и то јој дозвољава да се бави тетовирањем, које јој је једна од омиљених врста уметности.
„Почела сам да се бавим тиме пре пар месеци, вежбала на лажној кожи. Прву тетоважу сам одрадила на себи и видела да могу наставити..“
Мира сматра да за уметност и цртање мораш да се родиш да би у томе успео.
„Што се тиче самог тетовирања, још као мала сам се дивила емисијама и пратила свакодневно Мајами Инк и друге налик њој, али сам одувек сматрала да је то нешто претешко и немогуће. С временом сам лаганим корацима кренула у свет тату мајстора, где су, уместо платна од тканине које сам користила у уметничкој школи, људи постали моја платна.“
Обе се слажу да старије генерације тетовирање још увек доживљавају као табу јер се плаше разних инфекција.
„Сматрам да се временом то све више нормализује, али да би скроз било прихваћено требаће још много времена“ истиче Мира.
Марија додаје да „старији мисле да ће се (млади) можда у неком тренутку покајати због тетоваже које су одрадили раније. Међутим, данас постоје методе скидања тетоважа, тако да то више не представља велики проблем“. Поред тога истиче да је сваки тату мајстор дужан да свој радни простор одржава стерилним као и да објасни клијенту негу тетоваже након тога.
Огромну подршку добијају од својих пријатеља и породице, а изненађујуће је да су се неки од њих одлучили за тетоважу само због тога што би их оне тетовирале. Маријин отац се је одлучио за пар тетоважица само због тога што она тетовира, а Мира се присећа старије колегинице са претходног посла, која каже „да се никада у животу не би истетовирала да није Мира кренула то да ради“.
За крај смо их питали који су главни разлози које омладина наводи за тетовирање, на шта смо добили шарене одговоре.
„Да сачувају сећање на неки период свог живота, драге особе, љубимца… Неки раде тетоваже како би сакрили ожиљке, а неки само зато што им се свиђа одређени дизајн. Свако има неку своју причу зашто је одрадио баш ту тетоважу“ прича Марија.
Мира што тетовира закључује да „многи покушавају да своја осећања искажу кроз тетоваже, а неки то раде јер је у тренду и модерно“.
Аутор: Слободан Станковић
НАПОМЕНА: По жељи аутора, текст је објављен на ћирилици.
Ako stepropustili...
Tatu majstor nije lekar da bi tvrdio da nije stetno, kako nema posledica, kako se bez posledica skida i da je zdravstveno medicinski to super, još preporučljivo. Zaboga, zdraviji su i duže žive oni koji imaju tatu. Samo ne rekoše da lepo zarađuju i da daju preporuku iz interesa, finsnsijskih razloga, da sebi naprave posao. Mnogo se ove devojke razumeju i u estetiku.
Gde je statistika onih koji se kaju, koji su dobili su infekciju, nisu uspešno skinuli tetovažu? Na svakom leku pišu nus pojave. Ovde ih kriju jer ne žele odgovornost. Nego one kao crtaju, ti platiš i ćao đaci, zauvek.
Ko utvrđuje stepen higijene, koja inspekcija?
Ovo nije dovoljno razvijeno, još uvek, da bi bilo bezbedno.
Izbušena koža, kao i spaljena nosi rizik bolesti.