Nije ovo bilo samo takmičenje ili bar rezultati nisu bili u prvom planu. Turnir je uvek, kako su nam rekli, prilika da se druže, razmene iskustva i, posebno danas, odaju poštu jednom od najvećih boraca za prava osoba sa invaliditetom, Svetislavu Ceciju Marjanoviću, koji je preminuo pre šest meseci.
Boćalo se za lični, ali više klupski prestiž. Ovi ljudi, u kojima čuče pravi borci, dali su sve od sebe da dokažu kako osobe sa invaliditetom suštinski nisu različite, samo, zbog prirode svoje bolesti, stvari rade drugačije.
“Nama je, prevashodno, bitno druženje. Da se sretnemo sa prijateljima, da obnovimo saradnju, razmenimo iskustva. Redovno učestvujemo na takmičenjima u različitim sportovima, kao što su ošarka, stoni tenis. Kroz ove aktivnosti mi se približavamo životima zdravih osoba, koje nisu fizički sputane. Pokazujemo da je pokretač svega volja, a mi je imamo na pretek, priča dok čeka svoj red za boćanje, Mirzeta Murić iz Udruženja paraplegičara Novog Pazara.
Turnirom je obeležen i Evropski dan samostalnog života osoba sa invaliditetom, koji bi, prema rečima Danice Živković Cekov, predsednice Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom i Udruženja paraplegičara, bio znatno kvalitetniji da su svim dostupnije neke od socijalnih usluga:
“ Bez personalnih asistenata, koji nam pomažu u svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom ne bi mogle da rukovode udruženjima i budu radno angažovane. Servis personalnih asistenata se finansira preko javnih nabavki, putem projekata, ali potrebno je da i dalje radimo i unapređujemo rad Centra, kako bi osobe sa invaliditetom bile vidljive u svim sferama društvenog života i postale ozbiljni partneri lokalnoj samoupravi“.
Današnji turnir posvećen je i nedavno preminulom Svetislavlavu Ceciju Marjanoviću, jednom od pionira invalidskog pokreta u Leskovcu:
“ Srećna sam što su ga se kolege setile. On bi sada bio ovde, jer se zdušno zalagao za ovakve aktivnosti i rado u njima učestvovao. Uvek je bio pozitivan, ambiciozan, dobar i human. Pomagao je svima, često zapostavljajući sebe i zamenarujući svoje zdravlje. Celu porodicu je motivisao na humanost. On je uvek sa nama, a verujem da je danas i u hali “Partizan“, sa svojim saradnicima i prijateljima, kroz suze govori Suzana Nikolić, Cecijeva sestra.
Pored domaćina Leskovčana, boćali su članovi udruženja iz Šapca, Beograda, Novog Pazara, Vranja, Niša, Kraljeva, Čačka, Trstenika, Paraćina i Smedereva.
S. Stojiljković
Ako stepropustili...
