Predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički ocenila je danas da se u Srbiji po treći put od marta 2020. godine subvencije dele svima i u većoj meri onima kojima su manje, ili uopšte nisu potrebne.
„Na najosetljiviju grupu privrednika otpašće samo oko jedne osmine planiranih subvencija, utvrđenih u februaru 2021. godine“, navela je Udovički u saopštenju.
Dodala je da su „na vagi pre svega političke implikacije zdravstvenih mera i političke implikacije, sve verovatnije implozije zdravstvenog sistema“.
Udovički je rekla da „njih vaga, sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a da bi za nijansirane i složene ekonomske ili zdravstvene mere, svoj posao autonomno, pa prema tome i odgovorno i stručno, morao da radi čitav sijaset javnih organa i organizacija, ali da to nije moguće ako čekaju na mig od predsednika da bi znali šta stvarno treba da rade“.
Politički faktor, prema njenim rečima, igra bitnu ulogu u odlukama o ‘zaključavanju’ jer vlade ne vole demonstracije, a one i ne pomažu u kontroli epidemije, ali je problem što u Srbiji „politički faktor igra prevashodnu ulogu baš zato što odluke donosi jedan čovek“.
„To da se ovih dana na sastancima kriznog štaba vagaju ekonomska cena zaoštravanja mera i zdravlje, zamena je teza jer mesec dana aktuelnih mera znači gubitak od manje od 0,8 odsto bruto domaćeg proizvida (BDP), odnosno 350 miliona evra“, ocenila je Udovički.
Dodala je da je za pogođene privrednike, kao što su, na primer ugostitelji ili trgovci, i njihovi snabdevači gubitak velik, za pojedine i do 100 odsto, ali da bi im se ceo gubitak, a ne samo minimalne zarade mogao pokriti sa dve trećine subvencija utvrđenih u februaru ove godine.
Problem je, kako je rekla, „strukturni jer kad odluke donosi jedan čovek sam, onda je na njemu mnogo veći politički pritisak jer je on taj koji ‘daje’ i ‘uzima’“.
„Ggrađani bi lakše prihvatali mere, kad bi Krizni štab imao stvarnu odgovornost, radio stručno i javno, kada bi se redovno prikupljali verodostojni podaci, radile projekcije verovatnog porasta oboleluh pod različitim okolnostima, a mere planirale i najavljivale nekoliko meseci unapred“, navela je Udovički.
Istakla je da mere za kontrolu epidemije dodatno koštaju tek ako se sa njima zakasni, ali njihovo dosledno i pravovremeno sprovođenje zahteva da autonomno deluje čitav niz institucija.
Neophodna je, kako je rekla, stalna kontrola i ograničavanje rada malog dela privrede i života u pažljivo propraćenim žarištima.
Deo privrede neizbežno bi, prema njenim rečima, stalno bio pod udarom minimalnih mera kao što su nošenje maski i ograničenje broja ljudi u zatvorenom prostoru jer ti sektori još žešće trpe kad se epidemija otme kontroli pošto najpre sami građani u značajnoj meri smanje aktivnosti, a potom uslede daleko oštrije mere koje deluju na širi deo privrede.
Udovički je rekla da sada kada su mere zakasnele i neizbežne, treba značajno povećati subvencije, ili bar otpisati poreze, onima koji su najpogođeniji jer su i mnoge države razvile čitav niz mera kojima pomažu prilagođavanje, na primer, kroz uvođenje onlajn poslovanja.
Umesto toga, kako je rekla, u Srbiji vlast deli pomoć po principu lažne uravnilovke „svima isto“, a nijansiranim upravljanjem, Srbija je u 2020. mogla da izbegne privredni pad, mada je sretna okolnost da joj se privreda sastoji u većoj meri od sektora koje ova kriza po svojoj prirodi manje pogađa.
„Ni godinu dana od početka pandemije Vlada Srbije nije napravila nikakav pomak ka pravovremenom i disciplinovanom sprovođenju mera kontrole nad zarazom, niti ka diferenciranju pomoći privredi i građanima prema potrebama“, ocenila je Udovički.
