U svetu postoji jedno carstvo…

Većina, nas, se seća iz onih pra, pra davnih vremena pesmice o dečjem carstvu, koju je pevao, tamo neki glumac. On je tamo neki, jer je bio glumac koji je glumio da voli decu i da im se posvećuje iz ljubavi.

Međutim, davno je razotkrio jedan pevač da „sve je laž, samo pusta laž“ ali mi to, tada, ionako nismo znali pa smo pevali o kućama od čokolade.

Sada smo dobili mnogo glumaca i još više laži, posebno kada su u pitanju deca i briga o njima.

Primera ima mnogo ali ću se zadržati na jednom novijem slučaju, navodne brige o deci.

Radi o tome da je “u sedištu grada Leskovca roditeljima podeljeno još 85 auto-sedišta, čime je završena podela za decu rođenu u 2023. godini”.

Svi bi se složili da je to jako lepo i pažljivo od grada i da je to primer brige o deci.

Ali, što devojku kvari, postavlja se pitanje, da li je 2887 sedišta, poklonjenih do sada, našlo svoje korisnike i koliko njih uopšte može da koristi ta sedišta.

Da zanemarimo da sedište košta između 10.000 i 60.000 dinara.

S obzirom da su gradski predstavnici štedljive prirode uzećemo da su kupili najjeftinija i da su njih delili.

Znači za to je potrošeno 28.870.000 dinara ili 250.000 evra (ipak ćemo da zanemarimo evre, jer je naš voljeni preCednik alergičan na evre, možda više preferira dolare ili nekretninu bog li će ga znati).

Da rezimiramo, potrošeno je toliko novca za sedišta od kojih mnoga neće biti ni korišćena jer korisnikovi roditelji nemaju novca da im kupe svakog jutra hleb i mleko, a kamo li da imaju automobile u kojima bi mogla da se stave.

Koga briga, tamo nema novinara da slikaju takve porodice i takvu decu jer to nije baš medijski lepo i bez veze bi se remetio put u svetlu budućnost i exponiranu 2027. godinu.

Zar se ti delioci sedišta nisu zapitali u kakvim uslovima žive, da li ta deca imaju gde da spavaju, da li njihovi roditelji rade, da li mogu da odu kod lekara kada je to potrebno i da li imaju pare za lečenje.

Mnogo logičnije je bilo da se vidi kako pomoći onima koji nemaju toj deci da obezbede hranu, odeću i obuću, da im obezbede vrtić. Da li je neko uopšte razmišljao o tome da uradi analizu socijalnog statusa onih kojima se dele ta sedišta i onda  adekvatno pomognu toj deci kojoj je potrebnije nešto bitnije, od sedišta za automobil. Jedno sedište dva meseca vrtića. Ma ne, to nije za novine i portale i ne može da se slika, a i gde da staviš grb grada Leskovca na uplatnici za vrtić. Ovako to lepo izgleda redovi sedišta, nasmejane gospođe i gospoda iz SNSa i eto dokaza da smo ekonomski tigrovi, koji brinu o budućim generacijama.

Meni nažalost ti tigrovi liče na hijene koje kidaju od svih nas i od te dečice kojima se dele sedišta za nepostojeće automobile.

Možda ja nisam dovoljno svestan i napredan i kočim Srbiju, koja ne sme da stane, ali smatram da su se odavno istopile kuće od čokolade i da je to carstvo gde caruje drugarstvo zamenilo neko drugo u kome caruje straničarstvo.