Usmrtio ženu kamionom na pešačkom, pa osuđen na godinu dana nanogice – Ista sudija oslobodila Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića

Nakon što je prošle godine usmrtio šezdesetjednogodišnju Ljiljanu Vasić iz Leskovca tako što je na Bulevaru Nikole Pašića kamionom pregazio dok je na zelenom svetlu prelazila pešački prelaz, Radovan Stamenković iz ovog grada osuđen je na svega godinu dana kućnog pritvora.

Sin i ćerka preminule Ljiljane su, kako kažu, blago rečeni devstirani presudom koju je doneo Apelacioni sud u Nišu i remotivno slomljeni činjenicom da je čovek koji je ubio njihovu majku prošao sa ovako blagom kaznom.

“Sada postavljam nadležnima banalno pitanje: Da li to znači da ja u ovom gradu mogu nekoga, koga na primer mrzim, da postavim na pešački prelaz, pregazim ga i ubijem prelazeći na zeleno i da se preko toga pređe kao da ništa nije bilo? Ja ne želim nikoga da nabijem u grob, ali ispada da je veći zločin ubiti psa na ulici, i više ćete odgovarati, nego kada usmrtite čoveka na pešačkom prelazu. Ja sam zgrožen pravdom, ako je ovo uopšte pravda”, komentariše za Rešetku sin preminule Ljiljane, Srđan Vasić.

Zapravo, sudija Osnovnog suda u Leskovcu je najpre Stamenkovića osudio na dve godine zatvora i oduzimanje vozačke dozvole na isti vremenski period, ali je onda, po rečima porodice žrtve, Radovan promenio advokata.

“Angažovao je advokatsku kancelariju Gandi. Mi smo najpre rekli, moja sestra i ja, da nećemo da ga teretimo ako prihvati ono što država i tužilaštvo predlože. Tužilaštvo je najpre predložilo godinu dana zatvora. I to smo aminovali. On tada menja advokata i nije hteo to da potpiše. Osnovno javno tužilaštvo iz Osnovnog suda prebacuje predmet u Viši sud. Mi smo čuli tada da mu je advokat obećao da će za određenu sumu novca da mu sredi nanogicu. Tada je usledila žalba Apelacionom sudu da nije to krivično delo. Iz Višeg suda se ponovo sve vraća u Osnovni sud”, priseća se Vasić.

Kako dodaje, glavna stvar na koju se njegov advokat pozivao je da okrivljeni ima autistično dete i da je on staratelj.

“Iako je uvidom u dokumentaciju na suđenju ustanovljeno da se kao zakonski staratelj vodi njegova supruga. Sudija je tad prikazao snimak na kome se vidi kako on kamionom gazi moju majkukoja prelazi pešački prelaz kada se otvorilo zeleno svetlo na semaforu, u isto vreme pričajući telefonom u kabini. On je uopšte nije ni primetio. Tek je reagovao kada su ljudi, prolaznici, počeli da vrište. Sudija Osnovnog suda je tada deoneo presudu na dve godine zatvora i da mu se oduzme dozvola. Pošto moj advokat nije želeo da se žali, jer smo smatrali da je to relevantna kazna, ali njegov advokat se nije složio sa tim, pa se žalio Apelacionom sudu u Nišu. Apelacioni sud u Nišu, koji nije pročitao presudu Osnovnog suda u Leskovcu, sazvao je Veće na kome je razmatrano da li je on ili nije staratelj deteta, i presuđuju godinu dana nanogice. S tim, da ne sme da boravi više od šest sati napolju”, ogorčeno konstatuje Vasić.

Veće , koje je 4. marta ove godine donelo takvu odluku čine predsednica veća sudija Mirjana Đorđević i sudije Saša Bošković i Aleksandar Teodosić.

Ista ova predsednica veća je oslobodila Zvonka Veselinovića sa još dvojicom saradnika prvostepene presude kojom je osuđen na 2 godine zatvora zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica i potvrdila oslobađajuću presudu Milanu Radoičiću.

“Zgražavuja stvar za mene juče je bila ta kada sam otišao kod javne tužiteljke ovde u Osnovnom sudu. Ona mi se, maltene, smeškala u lice, kada sam predložio da se žale na presudu apelacije. Rekla mije, doslovce: Jas am pročitala i ne slažem se sa tim, ali šta ćete, takav nam je zakon”, zaključuje Vasić.

On, kako dodaje, sumnja da je “korupcija u ceo slučaj umešala prste”.

“Da li mislite da je ovo urađeno iz savesti?”, pita se na kraju čovek koji je ostao bez majke.

D.Marinković