Više hiljada Leskovčana u centru grada odaje poštu žrtvama dva masakra
Više hiljada Leskovčana od 18 časova na nezavršenom gradskom trgu odaje poštu stradalima u dva masakra koja su u poslednja dva dana potresla Srbiju.
Na skupu su i leskovački sportisti iz skoro svih gradskih klubova.
Mnogo je mladih ljudi i dece koji su se okupili na trgu.
Sveće se pale u tišini. Ljudi se smenjuju strpljivo čekajući u redu i odlaze u tišini.
Nakon kratkog obraćanja profesorke Bojane Stefanović održan je minut ćutanja.
„Danas ne mogu da vam kažemm dobar dan. Danas je tužan dan. Ovo su tužni dani i ovo je krvavi maj. Pomolimo se za duše stradalih ali i za naše duše“, rekla je ona.
Iako su prvobitno na skupu preko društvenih mreža pozvani da se okupe prosvetni radnici, na njemu je viđeno svega njih dvadesetak i, kako nam javljaju čitaoci, samo jedan direktor od više desetina škola u Leskovcu.
Na skupu nisu viđeni ni predstavnici lokalne samouprave, ali jesu opozicioni političari.
Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!
Kojih više hiljada, možda 200-250 max. Više ih je bilo u Safariu i Sanjeliu i ispijalo pićence. Prosvetnih radnika na prste, nisu smeli da dođu od partijskih direktora i ugovora na određeno. Sram da nas bude sve zajedno. Mi smo jedan nezreo, neobrazovan, korumpiran, licemeran i pokvaren narod koji takve bira i da nas vode i koji će izumreti brže nego što i sami mislimo.
Na koji način ste izbrojali samo 20 prosvetnih radnika.Radim 35 godina u prosveti i odgovorno tvrdim da ih je bilo mnogo više. Svaka čast za opoziciju što je bila uz narod
A gde su ovi iz lokalne zajednice????
I ja radim u istoj toj prosveti preko 40 godina. Dogodone idem u penziju i znam odlično šta pričam.
A sta ocekivati od gradonacelnika koji je pretukao prvu zenu pistoljem?ili od sadasnje vlasti koje zlostavljaju gradjane Leskovca?,izgleda da se faraon poistovetio sa onim da je nedodirljiv.
Strasno, ne shvstljivo, za normalan ljudski mozak ne pojmljivo. Mislio sam da se ovako nesto nikada ne moze desiti u Srbiji, ali i strahovao i strahujem da moze biti jos gore. Izgubili smo se u ovig pretkodnih 10 godina, vratili u gore vreme nego devedesetih, pogubili vreme jedni za druge i prepustili decu same sebi. Gde smo mi to? Da li imamo kolektivnu amneziju, da li vidimo da nam deca vape da im poklonimo psznju, da razgovaramo sa nima, salimo se, ukazujemo im na prave vrednosti, da im ne mogu biti idoli rialiti govna, bahati vozaci dzipova, besnih kola, da se popularnost i sktetanje na sebe moze skrenuti uspesima u sportu, skoli, poslu, nauci, pa cak i duhovitoscu u drustvu. Da li pokusavamo da ih vaspitavamo i ukazujemo na besmislenost nasilja na smislenost empatije, pomoci svima koji nisu u potpunosti kao mi, na voljom i zeljom za zivotom, radostima, igrama, da nije ceo zivot internet, video igrice, zadimljene diskoteke, skupe pstike, garderoba, automobili, mobilni…vec duhovnost, covecnost, isprane vestine… Da li smo se mskar na trebutak zapitali gde to mi idemo, kako uticemo na razvoj dece, da li im dajemo prave primere, da li ih ucimo da razdvoje dobro od zla. Izgleda da ne i za sve sta nam se dogodilo, dogadja i sta ce se dogadjati krivi smo svi mi i kao pojedinci i kao drustvo. Nisu nam bili dovoljni Jutke, palikuve, Jovanice, Beluvuki, lokalnih serifa, faraona, propagatori nasilja i ljudskog dna. I bolje sto niko iz gradskog rukovodstva nije bio na trgu, jer oni ne saosecaju sa tragedijama van svoje sekte, oni znaju samo za pljacku, samopromociju, na ispiranje nasih mozgova, koje su vecini ovog naroda isprali. Direktori skola koji nisu dosli neka im je na cast, kao i uvitelji, profesori, nastavnici, samo su pokazali da su isti i jos gori od onih koji su ih postavili i da ne zasluzuju da rade u prosveti i vaspitavaju nasu decu. Da li nam sve to nesto govori, da li vidimo i tu jedan od uzroka ove tragedije koja nam se desava. Mislimo o tome i budimo sigurni da ovo nije kraj i bice jos gore, sve dok se ne oteraju sektasi, dupelisci koji su svuda oko nas, prisvetari koji ne zele ili ne smeju da iskazu javno svoje zaljenje, empatiju prema nasoj deci koja su zrtva njih samih, ali i nas, jer smo dozvolili da nas vode nepismeni, uvlakaci, nesposobni, klimoglavci. Dosta je bre bilo, bar meni i vise ne mogu ni da cutim niti da pisem komentare, jer od ovog nema vajde. Ucinimo nesto konkretno dok nije prekasno.