Prvi vreli dani aktivirali su klima uređaje, a povećano je i interesovanje za njihovu ugradnju. Miloš Banjac, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju, ističe za RTS da je preporuka da klime budu podešene na 25 stepeni. Ukazuje i da je važno ispoštovati propise za njihovu ugradnju, kao i preporuke o održavanju, ali i uštedu energije.
Klime već rade i to, ne samo danju, već i noću. Hlađenje olakšava vrućinu, ali je važno da se klime pravilno koriste, pre svega zbog zdravlja, ali i zbog racionalne potrošnje struje.
Miloš Banjac navodi da propisi ne regulišu konkretno kako treba da se koriste klima uređaji, ali napominje da ne treba da budu uključeni kada se ne boravi u prostoru.
Dodaje da ti uređaji, imaju brz odziv kada se uključe, skoro momentalno počinju da reaguju i da hlade prostor.
Kako podesiti temperaturu
Klime ne mogu da rade neprekidno, zato je važno ispoštovati preporuke. Banjac objašnjava da podešavanje temperature na klimi zavisi od toga šta radimo u tom prostoru i kako smo odeveni.
Ako smo na poslu i ako smo obučeni, ako nam je dres kod tako da imamo dugačke pantalone, cipele i tako dalje, ta temperatura treba da bude između 22 i 24 stepena.
„Međutim, kada smo u kući, mi smo obično u šortsevima, papučama, majicama, tako da je ta temperatura sasvim dovoljna da bude 25-26 stepeni. Dakle, preporuka bi bila da podesimo klima uređaj na 25 stepeni“, ističe Banjac.
Ukazuje i da su sada uređaji inverterskog tipa i da dobro podešavaju, odnosno prate tu temperaturu.
Savetuje da, ukoliko se ne znojimo, ako nam je hladno, podignemo temperaturu, ali da početna bude 25 stepeni.
Održavanje klima
Pored hlađenja, klime se koriste i za grejanje, zbog čega je važno njihovo održavanje.
Preporuka je, kaže Banjac, da se jednom godišnje izvrši njihov servis , da se proveri da li ima dovoljno rashladnog fluida koji to vrši, jer ako ga nema, klima neće raditi efikasno i trošiće više energije.
Pored toga, treba i očistiti klimu, na svake dve nedelje filtere, pošto je vazduh prilično zagađen u Beogradu.
Pravilna ugradnja
Propisi nalažu kako postaviti klime i u zatvorenom prostoru, ali i spoljašnji deo klime.
Kada je reč o unutrašnjim jedinicama, Banjac ističe da ga nikako ne treba usmeriti da direktno duva na deo prostora gde najviše boravimo, već uvek indirektno da nas hladi.
„Što se tiče spoljašnjih jedinica, one služe da tu toplotu koju klima uređaj pokupi iz prostora, prebace na okolni vazduh. Ako ih stavimo na sunčanu stranu ili direktno izložene suncu, otežaćemo rad na tom klima uređaju, tako da svakako bi trebalo da se stavi, ukoliko je to moguće, u neku senku ili neku zavetrinu, ako je to naravno moguće“, naglašava Banjac.
Zakonska regulativa propisuju i dozvoljeni nivo buke. Sve ispravne klime rade ispod 50 decibela, odnosno 60, zavisi u kojem delu grada.
„One rade u tim uslovima. Doduše, ako klima počne da se kvari, ona pravi veću buku i onda je to odmah znak i za vlasnika klime da bi trebao nešto da uradi da pozove majstora da tu klimu popravi, jer će to u svakom slučaju dovesti do toga da klima prestane da radi“, upozorava Banjac.
Ako stepropustili...
Novi zakon o planiranju i izgradnji iz 2023. godine definisao je da klime, odnosno njen spoljni deo, ne može biti vidljiv na fasadama zgrada.
Ističe da zaštićenih zona u Beogradu ima ih mnogo, najveća je u centru grada, od Kalemegdana do Skadarlije, koja obuhvata Dušanovu, Dobrankovu, pa deo Kralja Milana, Terazije i dalje.
„Javni objekti su imali rok od dve godine, objekti u javnom vlasništvu, da uklone klime sa fasada. Ne može se reći baš da je taj posao urađen. Rok ističe praktično 4. jula, da se taj posao završi. Što se tiče domaćinstava, dakle u privatnom sektoru rok je pet godina, znači još tri godine u zoni pod zaštitom“, navodi Banjac.
Svi ostali imaju rok od deset godina, dakle još osam godina, da uklone sa fasada.
Kazne su velike, za javni sektor između 50 i 100 hiljada dinara, za pravna lica, a za fizička lica između 25 i 50 hiljada dinara.
Centralna klimatizacija i ušteda energije
Pojašnjava da rashladni uređaji služe samo da rashlade vazduh, dok veliki centralni klima uređaji pripremaju vazduh tako da, obezbeđuju odgovarajuću u količinu svežeg vazduha, vlažnost i odgovarajuću temperaturu.
„Propisi ne postoje, ali postoje preporuke kako treba da se urade. Znači za kancelarijski prostor 20-24 stepena leti, za hotele oko 25 stepeni“, precizirao je Banjac.
Ukazuje i da postoje neke mere kojima može da se smanji potrošnja energije.
„To su svako korišćenje roletni u prostoru kada i ne boravimo, nemojmo da dozvolimo suncu da akumulira toplotu u prostoru. I kad dođemo u kuću opet su pogodne, bilo da su sa spoljne strane. Koristimo noćno provetravanje, dakle sve su to načini da malo prištedimo energiju, a opet da se udobno osećamo u prostoru u kojem živimo“, zaključuje Banjac.
