Zastava grada Leskovca na Magliću i Kajmakčalanu: Članovi PD „Dubočica“ na vrhu sa koga je srpska vojska započela oslobađanje zemlje

U avgustu je 11 planinara, među kojima devet članova „Dubočice“ i dvoje planinara iz Sofije, osvojilo Maglić visok 2.386 metara, najviši vrh Bosne i Hercegovine. Uspon je prethodno bio odložen zbog nepovoljnih vremenskih uslova, pa je njegovo ostvarenje bilo i potvrda da se u planinarstvu ambicija mora uskladiti sa bezbednošću. Grupu su vodili planinarski vodiči Darko Stefanović i Aleksandar Đorđević.

Posebnu priču predstavlja uspon na Kajmakčalan 20. septembra, na koji je krenulo 16 planinara „Dubočice“ i Planinarskog društva „Morić“ iz Vlasotinca. Na vrhu visok oko 2.525 metara, na planini Nidže u Grčkoj, razvili su zastavu Grada Leskovca.

Izbor datuma imao je i istorijsku simboliku. Pre 110 godina, u septembru 1916. godine, srpska vojska vodila je teške borbe za Kajmakčalan, a vrh je zauzela 30. septembra. Posle povlačenja preko Albanije i oporavka na Krfu, borbe na Solunskom frontu predstavljale su povratak srpske vojske u ozbiljne borbene operacije. Kajmakčalan je zbog toga ostao jedno od značajnih mesta sećanja na taj period.

Za leskovačke planinare, uspon nije bio samo osvajanje još jednog vrha. Zastava Leskovca na Kajmakčalanu bila je istovremeno planinarski poduhvat i znak sećanja na ljude i događaje od pre jednog veka. Na padinama Nidže i danas su vidljivi ostaci ratnih položaja i drugi tragovi borbi, pa je susret sa tim prostorom i neposredan susret sa istorijom.

Ovogodišnji usponi deo su šireg četvorogodišnjeg programa „Zastava Grada Leskovca na najvišim vrhovima Balkana“. Prošle godine članovi „Dubočice“ popeli su se na Triglav (2.864 m), najviši vrh Slovenije, i Veliki Korab (2.764 m), najviši vrh Severne Makedonije i Albanije, dok su ove godine, pored Maglića i Kajmakčalana, osvojili i Zlu Kolatu (2.534 m), najviši vrh Crne Gore.

Program, osim samih uspona, ima za cilj promociju planinarenja, boravka u prirodi, zdravih životnih navika, upoznavanja balkanskog prostora i prirodnog i kulturnog nasleđa. Za „Dubočicu“, svaki novi vrh je istovremeno i prilika da se ime Leskovca nađe na novim mestima – od visokogorskih vrhova do istorijskih prostora koji nose snažno sećanje.

Fotografije:Aleksandar Đorđević