Presuđivanje već osuđivanom ili “život” nakon robije

Ispred mene nekih sat vremena sedi veoma pametan, trezven, precizan i intuitivan tridesetosmogodišnjak i sa neverovatnim strpljenjem rezbari u drvetu ikonu Svetog Aranđela. Ovaj zanat izučio je u zatvoru. Ko bi rekao da je T.S. odležao skoro deset godina zbog dilovanja droge.

Ovu pozitivnu stranu poslodavci u Leskovcu u njemu ne vide. Ispred njih stoji samo bivi robijaš za koga nema posla u njihovom preduzeću ili kompaniji. Poslednje poniženje je doživeo kada je konkurisao za posao u “Juri”.

“Nakon urađenog testa, pitali su, a bilo je tridesetak nas, da li među nama ima osuđivanih lica. Ja se toga ne stidim. Svoju kaznu sam odležao uzorno i sada sam novi čovek. Ja sam se javio toj ženi koja je to upitala. Pred svima mi je kazala da pokupim svoje stvari i da odmah izađem napolje. Kao da sam gubav. To je bilo ponižavajuće”, počinje svoju priču za Rešetku ovaj Leskovčanin.

Zbog “statusa” bivšeg robijaša nije jedini kome je upropašćen život u ovom gradu.

“Moj drug iz Vlasotinca se obesio u februaru. Njega niko nije hteo da zaposli kada je odslužio svoju kaznu. Trpeo je različita ponižavanja i presudio je sam sebi. A šta će se desiti sa još sto onih za koje znam da će veoma brzo izaći na slobodu? Jedan moj prijatelj iz Novog Sada, kada je izašao iz zatvora, na račun ga je čekalo 40.000 dinara socijalne pomoći i ponuda da razmisli u kojoj će od 5 fabrika da radi, a koje zapošljavaju bivše zatvorenike. Drugi prijatelj je nakon izlaska od opštine Vračar dobio 30.000 jednokratn epomoći i, takođe, ponudu za posao. Ja, kada sam izašao, dobio sam nakon šest meseci jednokratnu pomoć od 3.600 dinara za podizanje lične karte”, upoređuje.

Nakon odbijanja u “Juri” žalio se posrednicima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde mu je rečeno da je ova fabrika takvim postupkom zapravo prekršila Ustav Republike Srbije, te su mu predložili da podnese žalbu na njihovu odluku.

“Tamo već rade petorica za koje sigurno znam da su ležali za drogu, a tri za razbojništvo, krađe i ima i jedan koji je odležao ubistvo. Ali oni ćute. Kriju da su bivši osuđenici. Isto je i u Aptivu. A meni je Poštanska štedionica blokirala račune, sud mi traži 400.000 dinara za sudske troškove koji nemogu da zastare, a posao mi nedaju”, zaključuje.

NOVI ŽIVOT

Nakon odsluženja zatvorske kazne, bivši zatvorenici teško nalaze posao. Kriminalci odlaze na robiju da bi se socijalizovali, a kada odsluže svoje nailaze na novu vrstu robije jer niko ne želi da ih zaposli.

“Ispada da ostaje samo da se ponovo bavim kriminalom kako bih barem pokušao da preživi”, ističe. Leskovčanin Gradimir Mitić, bivši osuđenik, koji je krajem godine pokrenuoNevladinu organizaciju “Novi život” za zaštitu građana sa krivičnim dosijeom.

“Mi ćemo se boriti za prava osuđivanih lica, koja su uskraćena za mnogo toga što im sleduje. Bilo gde da konkurišete za posao traže vam potvrdu da niste osuđivani ili da protiv vas ne vodi krivični postupak. I šta to znači? Da smo mi automatski diskriminisani i da za nas nema mesta u društvu za koje su nas spremali iza rešetaka. Ustav Republike Srbije garantuje nam ista prava kao i svim građanima nakon odsluženja kazne, ali to je samo na papiru i to mora da se promeni”, ističe Gradimir.

Ovaj čovek, koji je inače poznat u beogradskim medijima po svom prijateljstvu sa Kristijanom Golubovićem i drugim osuđivanim kriminalcima, tvrdi da će preko svoje NVO okupiti blizu 15.000 bivših zatvorenika i povesti ih na mirne proteste pred Vladu Republike Srbije.

“Jer svi imaju da poruče isto što i ja. Jer svi su prošli isto što i ja – izašli iz zatvora, hteli da započnu normalan život, da se zaposle, i naišli na zatvorena vrata. Ja sam konkurisao u Juri i Aptivu u Leskovcu, u mlekari, bio sam iskren, nikada nisam krio da sam u svojoj prošlosti imao problema sa zakonom, i automatski su mi vrata bila zatvorena. I šta mi je ostalo? Ništa! A imam suprugu i troje dece koje moram da prehranim. Da li treba ponovo da se vratim kriminalu i ulici?”, pita se, tvrdi, opravdano.

I dodaje da nema boljih radnika od bivših zatvorenika.

“To odgovorno tvrdim. Jer svi mi već prolazimo određene obukei imamo svoje poslove u zatvoru. Mi tamo samo ne ležimo, kao što ljudi zamišljaju, već odrađujemo puno radno vreme.  Sa druge strane, svaki gazda neće imati lojalnije radnika od bivšeg osuđenika jer takav čovek samo želi da se vrati u normalan život. Jedino što je potrebno je da mu se pruži šansa”, navodi Mitić.

Zbog toga što je datih prilika malo, bivši osuđenici se, tvrdi, vraćaju kriminalu ili odlaze “preko”.

“Moj prijatelj iz zatvora je otišao u Englesku i tamo vodi potpuno normalan život. Zapošljen je u preduzeću koje prima upravo i samo bivše zatvorenike. Na zapadu postoje čitave kompanije koje se uporavo bave resocijalizacijom takvih ljudi. Sa druge strane, naša država poslodavcima koji bi se možda i odlučili da zaposle povratnike iz zatvora ne daje nikakve podsticaje”, dodaje Mitić.

A često je, kaže, i licemerna.

“Iako se, recimo, na konkursima za državne činovnike zahteva besprekoran dosije, on nije neophodan za najviše predstavnike vlasti. Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je za kandidaturu neophodno samo državljanstvo i punoletstvo. Eto, oni  mogu da vode državu, a mi ne možemo  ni da se zaposlimo”, komentariše Gradimir Mitić.

Zaposleni koji se ogreše o zakone dobijaju i spisak zabranjenih zanimanja.  Tu je pozicija u vojsci, policiji, pravosuđu i BIA, ali i u državnoj službi. Privatnici po svom ličnom nahođenju odlučuju da li će sarađivati sa bivšim zatvorenicima ili ne.

Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje u Leskovcu nalazi se tridesetak bivših zatvorenika, a posredovanje u upošljavanju takvih osoba predstavlja znatan napor, u šta treba da se uključe i druge institucije sistema.

Za razliku od Srbije, države u okruženju se ozbiljno bave socijalizacijom bivših zatvorenika. Primera radi, Hrvatska poslodavcima koji ih zaposle daje podsticaje u sklopu Nacionalnog plana podsticanja zapošljavanja. Još od 2014. godine mala i srednja poduzeća za zapošljavanje bivših zatvorenika dobiju od države 18.748 kuna za zaposlenike bez obrazovanja, 29.543 za one sa srednjom školom, te 36.360 sa višom i visokom stručnom spremom.