Radnici kojima kolege na posao dolaze sa simptomima zaraze koronavirusom, odbijajući da se testiraju a možda i znajući da su kovid-pozitivni, kao i radnici koje sa takvim simptomima poslodavci prisiljavaju da dolaze na posao „jer nema ko da radi“, imaju mogućnost da se, za pomoć, obrate na nekoliko adresa, piše N1.
Poslodavac, prema rečima Maria Reljanovića sa Instituta za uporedno pravo, ne može radnika naterati da obavi zdravstveni pregled, ali može, ukoliko sumnja na zarazu, o tome da obavesti sanitarnog inspektora. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ističe da poslodavac nema pravo da prisiljava bolesnog radnika da dolazi na posao, ali da je ASNS imao slučajeve da poslodavac insistira na skraćenju bolovanja zaposlenog čim su prošli simptomi kovida-19.
Zvanično proglašena epidemija koronavirusa u Srbiji traje od druge polovine marta prošle godine. Poslodavcima je ostavljeno na volju da radnicima obolelim od kovida-19 isplaćuju tokom bolovanja zakonski propisan minimum od 65 odsto plate ili od strane države preporučenih sto odsto zarade, što uglavnom poštuju upravo državne institucije i firme. Sve češće se dešava da zaposleni, krijući da su bolesni od kovida-19 ili negirajući simptome moguće zaraze, dolaze na posao potencijalno ugrožavajući zdravlje svojih kolega.
Radnik kome kolega sa simptomima kovida dolazi na posao i odbija da se javi lekaru ili, još gore – zna a krije da je kovid pozitivan, najpre može, prema rečima Maria Reljanovića da obavesti – poslodavca.
„A ako to ne prozvede rezultat može obavestiti i sanitarnu inspekciju“, ukazuje Reljanović.
Poslodavac, dodaje, sa svoje strane može uputiti zaposlenog na zdravstveni pregled, u skladu sa propisanim merama za zaštitu stanovništva prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
„Poslodavac tog radnika, međutim ne može naterati da obavi zdravstveni pregled, a još manje mu može narediti da rezultate pregleda saopšti poslodavcu, budući da se radi o naročito osetljivim podacima o ličnosti. Poslodavac, međutim, u slučaju da sumnja na zarazu može o tome obavestiti sanitarnog inspektora. Ovakvo rešenje je daleko od idealnog, ali se zakonodavac očigledno vodio zdravim razumom i nije predvideo da neko ko je ozbiljno bolestan i zarazan može insistirati na tome da nastavi da dolazi na posao“, ističe Reljanović.
Sagovornik portala N1 kaže da je dolaženje na posao sa simptomima kovida (a bez negativnog rezultata testa na koronavirus) kršenje zakona.
Krše se bar dva zakona
„Naravno da je to kršenje zakona, i to bih rekao najmanje dva zakona. Sa jedne strane je kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji u član 85. tačka 9 kaže: Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako: …. lice obolelo od zarazne bolesti, odnosno ako je nosilac uzročnika zarazne bolesti, ne daje istinite podatke i ne pridržava se određenih mera i uputstava zdravstvene ustanove, odnosno naloga doktora medicine, naročito u pogledu sprečavanja prenošenja zarazne bolesti (što je propisano članom 69 istog zakona)“, ukazuje Reljanović.
Sa druge strane, ističe Reljanović, to je i kršenje Zakona o radu.
„Poslodavac bi mogao da otkaže ugovor o radu tom licu zbog nepoštovanja radne discipline“, objašnjava Reljanović.
Na posao s blagim simptomima kovida
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Ranka Savić za portal N1 ističe da u zemlji u kojoj ne “cvetaju ruže” i u kojoj nije blagostanje kako to govore predstavnici vlasti, veliki broj radnika krije da je zaražen.
„To su, pre svega, oni sa blažim simptomima virusa, a koji ne žele da idu na bolovanje sa 65 odsto primanja“, navodi Savić.
Ona ističe da su mnogi poslodavci uveli stimulaciju za one koji nisu bili na bolovanju, pa je i to jedan od razloga zašto i zaraženi dolaze na posao.
Olako shvataju pandemiju
„Pojava da pojedini radnici dolaze na posao sa simptomima kovida nije retkost. Mnogo radnika, pre svega, industrijskih, mi je ukazivalo na to i tražili su savet, kako da reaguju u datoj situaciji. Naš savet je bio da razgovaraju sa kolegom. Da mu ukažu na svu pogubnost takvog ponašanja i da ga nateraju da se javi lekaru i ide na bolovanje. Ukoliko to ne urodi plodom, da se obrate poslodavcu, ukažu na problem i traže njegovu reakciju“, ističe Ranka Savić.
Veliki problem je, dodaje, to što mnogi zaposleni olako shvataju ovu pandemiju.
„Njima je bitnije da budu u dobrim odnosima sa kolegom, da ne prijavljuju direktoru, a ne shvataju šta time čine“, navodi sagovornica portala N1.
ASNS je, kaže, uputila dopis svim svojim članicama.
„Tim dopisom smo pojasnili, ali i apelovali na zaposlene da budu odgovorni, da štite i sebe i druge, da ne tolerišu dolazak na posao onih koji su pozitivni. Praktično smo im rekli – država ništa ne preduzima. Prepušteni ste sami sebi. Budite odgovorniji od naše vlasti i Kriznog štaba“, navodi Ranka Savić.
Može li poslodavac da prisili bolesnog da radi
Postoje i slučajevi da bolesnog radnika – sa simptomima ili potvrđenim kovidom – poslodavac prisiljava da dolazi na posao jer „nema ko da radi“. Mario Reljanović ističe da je tako nešto – nedozvoljeno.
„Zaposleni svakako može da prijavi poslodavca inspekciji rada, ali i sanitarnoj inspekciji. Ukoliko se kovid pozitivan radnik zatekne na mestu rada, to predstavlja prekršaj i prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, ali i prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, član 85a, stav 1. koji kaže: Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odredi lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera (član 46a stav 2)“, pojašnjava Reljanović.
Ranka Savić dodaje da poslodavac nema pravo da prisiljava bolesnog radnika da dolazi na posao.
„Nije ni interes poslodavca da tera zaraženog zaposlenog da radi i samim tim prenosi zarazu na druge zaposlene. Time bi njegov problem sa radnom snagom bio još veći“, navodi ona.
Sindikat je, dodaje, imao slučajeve da poslodavac insistira na skraćenju bolovanja zaposlenog čim su prošli simptomi kovida-19.
„Poslodavac nema pravo ni na to, jer je oporavak od zaraze u velikom broju slučajeva dugotrajan“, ukazuje naša sagovornica.
Sindikat gasi požar
Na pitanje kome radnik koji smatra da mu je ugroženo zdravlje (bilo od strane kolega ili poslodavca koji ga prisiljava da bolestan radi) može da prijavi slučaj ona odgovara da se zaposleni, kome su ugrožena prava, po pravilu prvo javlja sindikatu, a onda oni preduzimaju korake.
„Obraćamo se Ministarstvu rada i nadležnim inspekcijama, ali i poslodavcu. U najvećem broju slučajeva to bude dovoljno da poslodavac promeni odluku i odustane od prisiljavanja radnika (da radi bolestan, ili skrati bolovanje)“, navodi ona.
Niko od njih, dodaje, ne želi da se u javnosti pojavljuju u ovom negativnom kontekstu i kao neko ko nije pokazao empatiju prema zaposlenima.
„Dakle, mi gasimo požare, a oni koji bi trebalo da spreče njihovo nastajanje i dalje ćute. Radimo na osnovu preporukama (koje nisu obavezujuće), a ne Zakona koji su morali biti doneti s obzirom na dužinu trajanja pandemije“, upozorava Savić.
