Grčka, Bugarska i Rumunija napravile su novi veliki korak ka stvaranju transportne veze koja će povezati Egejsko more, Dunav i Crno more, ali neće prolaziti kroz Srbiju.
Ministri saobraćaja ove tri zemlje potpisali su Akcioni plan vredan oko 22,8 milijardi evra, koji obuhvata 25 prioritetnih prekograničnih projekata u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, prenosi Nova.rs.
U praksi, cilj je da se napravi nova transportna osa od Grčke, preko Bugarske, do Rumunije i dalje prema istočnoj Evropi.
Jedan od ključnih pravaca vodi od Soluna preko Sofije i Vidina do rumunskih Krajove i Bukurešta, dok se drugi pravci vezuju za Dunav i crnomorske luke.
Za Srbiju je ovo važno iz jednostavnog razloga – nova evropska transportna mreža razvija se neposredno istočno od naše zemlje i predstavlja alternativu pravcima koji danas povezuju centralnu Evropu sa Grčkom preko Srbije i Severne Makedonije.
Šta to znači za Koridor 10?
Ne znači da će Koridor 10 nestati, niti da će preko noći ostati bez saobraćaja, ali znači da Srbija više ne može da računa samo na svoju geografsku poziciju između centralne Evrope i Grčke.
Koridor 10 je decenijama bio jedan od najvažnijih balkanskih tranzitnih pravaca. Za jug Srbije njegov značaj je još veći – Niš predstavlja jedno od ključnih saobraćajnih čvorišta, dok su Leskovac i druga mesta na jugu direktno vezana za ovaj evropski pravac.
Sada se, međutim, gradi još jedna veza između Grčke i ostatka Evrope – istočno od Srbije i unutar Evropske unije. To bi dugoročno moglo da promeni deo transportnih tokova na Balkanu.
Koliko – još niko ne može pouzdano da kaže.
Novi projekat tek treba da se realizuje, a 22,8 milijardi evra predstavlja vrednost planiranih projekata, a ne iznos koji je već potrošen niti garantuje da će sve biti završeno u predviđenim rokovima.
Ipak, pravac kojim se kreće evropska transportna politika prilično je jasan: Grčka, Bugarska i Rumunija žele snažniju vezu između Egejskog, Dunavskog i Crnomorskog prostora, sa daljim vezama prema istočnoj Evropi.
Zašto je ovo posebno važno za jug Srbije?
Zato što se budućnost Koridora 10 ne tiče samo autoputa.
Od njega zavisi čitav niz delatnosti – transport, špedicija, logistika, skladištenje, ugostiteljstvo i druge usluge koje prate velike evropske saobraćajne pravce.
Ako deo budućeg teretnog saobraćaja između Grčke i centralne i istočne Evrope bude išao preko Bugarske i Rumunije, Srbija bi mogla da izgubi deo prednosti koju joj danas daje položaj na glavnom pravcu.
Za Leskovac i Niš zato je mnogo važnije pitanje šta će Srbija uraditi da zadrži i poveća svoju ulogu u evropskim transportnim tokovima, nego da li će Koridor 10 jednog dana biti „ugašen“.
