Planom JP PEU Resavica za sledeću godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano izmeštanje reke Moravice kod Aleksinca i moguće vađenje uljnih škriljaca, rekao je za eKapiju Branko Đukić, izvršni direktor za tehničke poslove u ovom javnom preduzeću.
„Predviđeno je da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja. Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca“, rekao je Đukić.
Prema njegovim rečima, to je ušlo u plan Resavice za 2022. godinu, koji je prošao nadzorni odbor kompanije i koji će ići na vladu na usvajanje.
Podsetimo, plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira od pre petanestak godina, a 2012. godine država je čak tražila i konsultanta za taj projekat i najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao za koji upućeni tvrde da je skupa, a i izuzetno prljava tehnologija.
Tih godina se pisalo da rezerve škriljaca u Aleksincu podmiruju potrebe Srbije za narednih 50 godina u nafti, te da bi čak moglo da ih bude i za izvoz.
Resorno ministarstvo na čelu sa ondašnjim ministrom Oliverom Dulićem takođe je najavljivalo izmeštanje toka Moravice, u dužini od 1.300 metara. Međutim, sve je ostalo na nivou planova, jer se ubrzo vlast promenila.
Rezerve aleksinačkog mrkog uglja čekaju signal države
Na pitanje da li se u jeku elektroenergetske krize u Srbiji možda razmišlja o pokretanju podzemne eksploatacije mrkog uglja iz Aleksinačkih rudnika, koji je, kažu stručnjaci, mnogo kvalitetniji od lignita, veće energetske vrednosti, Đukić kaže da planom Resavice za sledeću godinu nije predviđeno otvaranje rudarenja u okviru Aleksinačkih rudnika sa podzemnom eksploatacijom.
„Posle nesreće 1989. godine to iskopavanje je stavljeno ad acta. Mi imamo određene, veće količine uglja u ležištu Dubrava u Aleksincu, i mogli bismo to da vadimo, ali kada, to ne mogu da kažem. Za to je protebna strategija, studija, potrebna je dokumentacija, a to tek ako se donese donese odluka na nivou države da se ugalj kopa iz ovog ležišta. Ali po meni će proći vreme dok se to ne desi“, kaže Đukić za eKapiju.
A kada je reč o iskopu uglja sa površine, u Aleksinačkom rudniku je 2019, prvi put posle 30 godina, izvršen probni iskop 3.000 tona uglja, ali se dalje od toga nije otišlo.
Đukić, međutim, kaže da ta probna proizvodnja još nije završena.
„Završili dmo dva iskopa, ostala su još dva, i to smo stavili u plan i za sledeću godinu, pa kad prođe zima izvršićemo raskop još ta dva i dati na analizu. Nakon toga se pravi izveštaj za ministarstvo da je projekat detaljnih geoloških istraživanja završen, kako bi se dalje pravili eventualni planovi da urade konkretni projekti“, navodi i zaključuje da se u trenutnoj krizi ne može računati na ugalj iz Aleksinačkih rudnika.
I direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić je potvrdio da se nakon probnog površinskog otkopavanja čekaju dalji projekti.
„Ne možemo bez projekata ništa da nastavimo da radimo. I dalje je površinska eksploatacija uglja u planovima, ali to ne mora da znači da će je biti. uvek fali novca i fale projekti“, navodi Denić koji kaže da oni rade po direktivi iz Resavice, a da za sada nema direktive da se nastavi otkopavanje.
„Sve što je traženo je urađeno, svi podaci su dati na obradu, i na osnovu njih bi trebalo da se završe projekti i tehnoekonomska analiza, da se vidi da li je to isplativo, pa ako država rada da se to radi, tek onda da se radi“, kaže Denić.
