Pred ovogodišnji Uskrs cene žive vage prasadi i jagnjadi duplo su više nego pred prošlogodišnji praznik. Računica pokazuje da oni koji žele pečenje na uskršnjoj trpezi, i pored poskupljenja tih vrsta mesa, jeftinije će proći kupovinom u marketima ili pečenjarama.
Cena prasadi od 16 do 25 kilograma, koja su najtraženija za uskršnju trpezu, na stočnim pijacama širom Srbije i kod odgajivača kreće se od 400 do 450 dinara za kilogram žive vage i ta cena je skoro duplo viša nego pred prošli Uskrs. Prosečna cena jagnjadi je 350 dinara za kilogram žive vage.ž
“Što se tiče ponude prasadi, ona je praktično nedovoljna jer period između dva Uskrsa odlikuje drastično smanjenje gajenja priplodnih krmača u celoj zemlji, zbog čega sada pred najveći hrišćanski praznik imamo deficit ove vrste mesa, pa ko se odluči za kupovinu to treba da učini odmah. Ono što je ove godine karakteristično, to je da je cena jagnjadi niža od cene prasadi, a s obzirom na inpute u proizvodnji ona je i dalje ekstremno niska, ali je za one koji žele jagnjeće pečenje na uskršnjoj trpezi to isplativija kupovina”, kaže za Kurir doktor stočarstva Radosav Vujić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
Po njegovoj proceni, cene žive vage prasadi i jagnjadi počeće da padaju već nakon praznika.
“Vrlo je izvesno da će doći do pada cena, s jedne strane zbog sve prisutnije krize koja se odražava na životni standard potrošača, s druge strane jer je velika krsna koja sledi, Đurđevdan, ove godine posna. Neku stabilizaciju stočari mogu da očekuju kada krene sezona slavlja, od svadbi do matura, kada će ugostiteljski i turistički objekti imati veću tražnju, ali plašim se da zbog pada proizvodnje, pogotovo u ovčarstvu, ni tada neće biti dovoljno domaćih prasadi i jagnjadi već će potrebe tržišta morati da budu zadovoljene uvozom tih vrsta mesa”, zaključuje Vujić.
Iako je cena žive vage dvostruko viša nego prošlog aprila, farmeri ne mogu da budu zadovoljni čak i kad je tražnja daleko veća nego pre godinu dana.
“Prasadi nema dovoljno koliko je interesovanje kupaca. Što se tiče cene, ni ovih 400 dinara za kilogram žive vage ne predstavlja bilo kakvu zaradu za nas. Jer, kilogram kukuruza prošle godine je bio oko 23 dinara, a sada je duplo skuplji, skuplji su i svi ostali troškovi proizvodnje. Ako se ovaj trend nastavi, ulaganje u uzgoj priplodnih krmača biće sve neisplativije”, kaže proizvođač Branko Đuričić, koji na svojoj farmi u valjevskoj Goloj glavi gaji oko 600 prasadi.
I pored ranijih poskupljenja, računica pokazuje da je isplativija kupovina u trgovinama. Kilogram jagnjetine u marketima kreće se od 800 do 1.000 dinara. Akcijske cene svinjetine u marketima su od 580 do 660 dinara za kilogram buta bez kostiju, odnosno, od 650 do 850 dinara za kilogram filea. Kada je u pitanju meso iz pečenjara koje samo treba servirati na uskršnju trpezu, praseće se od kraja do kraja Srbije prodaje od 1.100 do 1.600 dinara kilogram, a jagnjeće od 1.300 do svih 2.000 dinara kilogram.
Meso u Leskovcu zbog nestašice sve skuplje
Cene junećeg i svinjskog mesa u Leskovcu u poslednjih mesec dana veće su u proseku od 80 do 100 dinara, a trgovci kažu da ih povećavaju jednom nedeljno do 10 odsto zbog nestašice na tržištu.
“Uz konstataciju da svakog dana ponešto poskupljuje od 30 do 50 dinara, trgovci navode da su najviše ; skočile cene junećeg mesa”, prenosi Beta.
U leskovačkim mesarama juneći biftek koštao je u juče 2.999 dinara, a ostalo juneće meso od 579 dinara koliko je trebalo izdvojiti za rebra, do gotovo 1.000 dinara za kilogram buta.
Kilogram najjeftinijih svinjskih svežih rebara košta skoro 500 dinara, dok su cene svinjskog buta dostigle skoro 700 dinara.
Najmanji skok cena zabeležen je kod živinskog mesa, pa se kilogram pilećih bataka može kupiti za nešto više od 300, file za više od 600, a pileća krilca za 249 dinara.
Potrošače najviše brine moguće drastično poskupljenje osnovnih životnih namirnica hleba, brašna, ulja i šećera.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je krajem prošle godine da je „rast cena globalni trend“ i da je trenutna inflacija u Srbiji „incidentna, a ne sistemska“.
Jovan Ristić iz Udruženja „Efektiva“ kazao je tada da poskupljenje „nije incidentno za naše džepove“, te da njega više brine to što se do sada nikada nije desilo da se cene vrate na prethodni nivo kada pojeftine sirovine za određeni proizvod.
Ako stepropustili...
Baš ću ga kupim da ga j..em 🙂