Pored deponije građevinskog otpada na ulazu u Donju Jaijinu već godinama stoji neuništiva divlja deponija koja je pravo leglo zaraze.
Građevinski šut i sličan otpad koji bi trebalo da se nađe na ograđenoj deponiji pored zapravo se godinama unazad prosipa po sredini puta, tako da je bukvalno blokiran lokalni prolaz do Hisara i obližnjih njiva, voćnjaka i vinograda, tvrde meštani.
“Pravi bezobrazluk! Zvali smo i komunalnu policiju i komunalnu inspekciju i niko ne reaguje. Najverovatnije čekaju da se proširi zaraza i neka epidemija u selu pa tek onda da reaguju”, komentariše Nikola Jovanović.
Slična situacija je i sa neuništivom deponijom na brdu Hisar, od skora i velikom arheološkom nalazištu, u blizini romskog naselja Sat mahala.
Inače, meštani Donje Jajine su nekoliko puta do sada protestovali ispred deponije u donjoj Jajini i zahtevali od loaklnih vlasti da se reši ovaj problem, ali bezuspešno.
Deo meštana tvrdi da se na postojeću deponiju čvrstog otpada dovozi medicinski otpad, staklena vuna i druge vrste opasnih materija.
Ova mesna zajednica je sa loklanim vlastima u Leskovcu još 2014. godine napravila ugovor o odlaganju gradjevinskog otpada.
“U njemu je predviđeno da grad, zauzvrat , u ovom selu reši neke infrastrukturne probleme ali, do danas to nije urađeno”, kažu meštani.
Nekadašnji predsednik Skupštine grada i jedan od glavnih pokretača mnogobrojnih protesta ispred deponije u Donjoj Jajini Živojin Stefanović kaže da je Leskovac jedini grad na jugu Srbije koji ima regionalnu deponiju a da se otpad na nju ne odnosi, već se odlaže na kiometar i po od grada.
“Ovo treba tamo da ide, ali se ovima ne isplati da to voze tamo, jer do tamo imaju 11 kilometara, a dovde samo na kilometer i po. Da su poštovali ugovor i da se ovde dovozi samo šut, ova deponija bi bila dovoljna za narednih 100 godina. Ovde je na sceni nepoštovanje osnovnih ekoloških postulata i propisa i zato isam ja insistirao da se ovo pod hitno zatvori. Ja sam kao odbornik predložio da se izdvoje sredstva da se ovo najpre sanira, poseje trava i da opet bude jajinska utrina, a mi ćemo sami nakon toga obezbediti i zasaditi sadnice i da se zaštite ova i naredna bara. Ovde su Leskovčani dolazili na izlet, lovili ribe i ovo je grehota i sramota”, komentariše Stefanović.
U Leskovcu nije uspostavljen sistem za upravljanje ovom vrstom otpada, iako je to bio jedan od ciljeva prethodno važećeg Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Leskovca (2010 – 2020).
“Lokacijom u Donjoj Jajini kojom je upravljalo JP ‘Urbanizam i izgradnja’ i na njoj je bilo puno problema: nije bila ograđena, nije bilo odvajanja otpada koji sadrži azbest, bacao se i komunalni otpad, ne zna se koliko je zagađenje životne sredine nastalo na ovoj lokaciji jer nema dostupnih izveštaja o tome niti informacije da li je neko radio ispitivanje stanja životne sredine na ovoj lokaciji”, dodaju u Udruženju “Tim 42”.
Sa druge strane, građevinska industrija nije zainteresovana za reciklažu.
Pravilno odlaganje građevinskog otpada predstavlja trošak za građevinske firme pa je to i mogući uzrok izbegavanja obaveza oko pravilnog odlaganja ovog otpada.
U februaru ove godine uhapšen je vlasnik jedne građevinske firme upravo zbog lažiranja ove vrste podataka.
Tekst je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).
