Milijarderi u prehrambenom i energetskom sektoru povećavaju svoje bogatstvo za milijardu dolara svaka dva dana, dok cena osnovnih dobara u svetu raste brže nego što je to bilo decenijama, objavila je danas međunarodna konfederacija humanitarnih organizacija „Oksfam“ koja se bavi suzbijanjem siromaštva, i preporučila oštrije oporezivanje bogataša.
Na svakog ko je postao milijarder tokom pandemije – a jedan je to postajao svakih 30 sati, skoro milion ljudi moglo bi skoro istom brzinom biti gurnuto u ekstremno siromaštvo ove, 2022. godine, pokazuje novi izveštaj „Oksfama“.
Izveštaj nazvan „Profitiranje na bolu“ (Profiting from Pain) objavljen je danas, na početku Svetskog ekonomskog foruma – ekskluzivnog skupa globalne elite koji se u Davosu priređuje prvi put „licem u lice“ od početka paandemije kovida-19, tokom koje su milijarderi uživali u ogromnom uvećanju svog bogatstva.
„Milijarderi stižu u Davos da proslave neverovatan porast svog bogatstva. Pandemija i sada naglo povećanje cena hrane i energije za njih su, jednostavno rečeno, bili dar s neba.., ali su decenije napretka u suzbijanju ekstremnog siromaštva sada preokrenute i milioni ljudi se suočavaju s nemogućim povećanjem troškova jednostavnog preživljavanja“, rekla je Gabriela Buher, izvršna direktorka „Oksfam Internešnela“ čije je sedište u Najrobiju, u Keniji.
Izveštaj pokazuje da su tokom pandemije 573 osobe u svetu postale novi milijarderi – po jedan na svakih 30 sati. S druge strane „Oksfam“ predviđa da će ove godine još 263 miliona ljudi u svetu pasti u ekstremno siromaštvo, po stopi od milion ljudi na svaka 33 sata.
Bogatstvo milijardera je poraslo više u prva 24 meseca kovida-19 nego za prethodne 23 godine ukupno. Ukupno bogatstvo svetskih milijardera sada je iznosi 13,9 odsto globalnog BDP-a. To je trostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je iznosilo 4,4 odsto svetskog BDP-a.
„Bogatstvo milijardera se nije povećalo jer su sada pametniji ili rade više“, već „radnici rade više, za manje plate i u lošijim uslovima“ – rekla je Buher.
Ona smatra da su „superbogati decenijama nekažnjeno nameštali sistem i sada ubiru prednosti. Oni su šokantnu količinu svetskog bogatstva zaplenili privatizacijom i monopolima, uništavanjem regulative i prava radnika, a svoj novac su skrivali u poreskim rajevima – sve uz saučesništvo država“.
Za to vreme, nastavila je Buher, „milioni drugih ljudi preskaču obroke, isključuju grejanje, zaostaju s plaćanjem računa i pitaju se šta još mogu da urade da bi preživeli“.
Ta „groteskna nejednakost kida veze koje nas drže zajedno kao čovečanstvo. To izaziva podele, korozivno i opasno. To je nejednakost koja bukvalno ubija“ – rekla je šefica „Oksfama“.
Novo istraživanje „Oksfama“ takođe pokazuje da korporacije u energetskom, prehrambenom i farmaceutskom sektoru – gde su monopoli posebno česti, ostvaruju rekordno visoke profite, čak i kada se plate jedva pomeraju, a radnici se usred pandemije bore s cenama koje su decenijama visoke.
Bogatstvo milijardera u hrani i energetici poraslo je za 453 milijarde dolara u poslednje dve godine, što je po milijardu dolara svaka dva dana. Pet najvećih energetskih kompanija (BP, Šel, TotalEneržis, Ekson i Ševron) zajedno ostvaruju profit od 2.600 dolara svake sekunde.
Samo u sektoru hrane svet sada ima 62 nova milijardera, piše „Oksfam“.
Zajedno sa samo tri druge kompanije, porodica Kargil kontroliše 70 odsto svetskog poljoprivrednog tržišta. Prošle godine američkaa kompanija „Kargil“ koja deluje širom sveta, ostvarila je najveći profit u svojoj istoriji (pet milijardi dolara neto prihoda) i očekuje se da će to nadmašiti ove godine. Samo u porodici Kargil sada je 12 milijardera, četiri više nego pre pandemije.
Danas u svtu 2.668 milijardera – 573 više nego 2020, poseduje 12,7 hiljada milijardi dolara, što je povećanje za trećinu (3,78 hiljada milijardi dolara).
Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 odsto čovečanstva – 3,1 milijarde ljudi.
„Oksfam“ je izračunao da bi radnik u donjih 50 procenata po prihodima, morao da radi 112 godina da bi zaradio ono što osoba koja je među najbogatijima u svetu dobije u jednoj godini.
Pandemija, piše u izveštaju, stvorila je 40 novih farmaceutskih milijardera. Farmaceutske korporacije poput „Moderne“ i „Fajzera“ ostvaruju profit od 1.000 dolara svake sekunde samo od svoje monopolske kontrole nad vakcinom protiv kovida-19, uprkos tome što su za jen razvoj dobile milijarde dolara državnih investicija. Te kompanije državama naplaćuju vakcine do 24 puta više od potencijalnih troškova njihove proizvodnje. Računa se da delom i zato 87 odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima još nije u potpunosti vakcinisano.
„Izuzetno bogati i moćni profitiraju od bola i patnje… Neki su se obogatili uskraćujući milijardama ljudi pristup vakcinama, drugi iskorišćavajući rastuće cene hrane i energije.., a isplaćuju ogromne bonuse i dividende dok plaćaju što je moguće manje poreza. To rastuće bogatstvo i rastuće siromaštvo su dve strane iste medalje, dokaz da ekonomski sistem funkcioniše upravo onako kako su ga bogati i moćni smislili“, rekla je Buher.
Posle više od dve godine od početka pandemije, s procenjenih više od 20 miliona smrtnih slučajeva od kovida-19 i široko rasprostranjenog ekonomskog razaranja, „državni lideri u Davosu suočeni su sa izborom: delovati kao zastupnici klase milijardera koji pljačkaju svoje ekonomije, ili preduzeti hrabre korake u interesu velike većine“ – piše u saopštenju „Oksfama“ koji smatra da je „ekonomski razumna mera… da države konačno oporezuju bogatstvo milijardera“.
„Oksfam“ državama preporučuje da hitno uvedu jednokratne solidarne poreze na neočekivane prihode milijardera od pandemije i da se time finansiraju podrška ljudima koji se suočavaju s rastućim troškovima hrane i energije, kao i „pravičan i održiv oporavak od kovida-19“.
„Oksfam“ državama preporučuje i da profitiranje od krize „prekinu uvođenjem privremenog poreza na višak profita od 90 procenata kako bi se uhvatili neočekivani profiti velikih korporacija u svim industrijama“.
„Oksfam“ je procenio da bi takav porez na samo 32 superprofitabilne multinacionalne kompanije mogao da 2020. godine generiše 104 milijarde dolara državnog prihoda.
Državama „Oksfam“ preporučuje i da uvedu trajne poreze na bogatstvo da bi obuzdale ekstremno bogaćenje i monopolska moć, kao i prevelike emisije ugljenika koje nastaju aktivnošću superbogatih.
Godišnji porez na bogatstvo milionera, počevši od samo dva procenta i pet procenata za milijardere, mogao bi da generiše 2,52 hiljade milijardi dolara godišnje – dovoljno da izvuče 2,3 milijarde ljudi iz siromaštva, da napravi dovoljno vakcina za ceo svet i da pruži opštu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve koji žive u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.
„Oksfamovi“ proračuni su – piše u saopštenju, zasnovani na najnovijim i najsveobuhvatnijim dostupnim izvorima podataka, a broj najbogatijih je s Forbsove liste milijardera. U saopštenju se dodaje da Svetska banka definiše ekstremno siromaštvo kao život s manje od 1,90 dolara dnevno.
