Kroz njegove ruke je prošlo 9 i po miliona metara filmskeih traka, a svojim sugrađanima je do sada pustio preko 6 i po hiljada filmova i svaki je odgledao. Zvonko je bio poslednji leskovački filmadžija.
Ako kinooperater ne radi kako treba, džaba ti film i sve što su glumci glumili, pričao je Zvonko Cvetković koji je pune 43 godine pustao filmove Leskovčanima.
Nikada nije radio ni na jednom drugom mestu osim u bioskopskoj dvorani Leskovačkog kulturnog centra, nikada nije zakasnio na posao niti bio na bolovanju, a kabinu kinooperatera smatra drugim domom.
„Ali su mi ubedljivo najdraži „izleti“ po selima. Čega sam se sve nagledao! Pustiš film u Turekovcu, pa posmatraš kako ljudi navijaju za Brus Lija… Bila su to lepa vremena“, govorio je Zvonko.
Kroz njegove ruke je prošlo 9 i po miliona metara filmskih traka, a svojim sugrađanima je do sada pustio preko 6 i po hiljada filmova. Svaki je odgledao.
Leskovac, tvrdio je, nikada nije video veću pomamu u bioskopu nego kada se devedesetih godina prikazivao „Titanik“.
“Beše ono ratno vreme, bombe padaju na sve strane, a Leskovčani k’o omamljeni pune ovu našu malu salu od 130 mesta, guraju se, čuče, stoje i to puna tri sata samo da vide kako je potopljen taj veliki brod. Prosto da ne poveruješ“, prisećao se Zvonko.
Napustio nas je iznenada, u 65-toj godini života, pre tri godine. Danas njegov posao u LKC-u obavljaju neki mlađi ljudi, ali legenda leskovačkog bioskopa, Zvonko Cvetković, nikada neće biti zaboravljen. Pojedini Leskovčani kažu da ponekad i dalje očekuju da se tu negde sa balkona pojavi njegovo lice.
Филмаџија Звонко,
мали ЈЕ број људи који не памти бар по виђењу вишедеценијски ослонац Лесковачког биоскопа – Звонка, иако већ неколико годин он не хода планетом. Истрајношћу, одговорношћу и преданошћу којом је радио свој посао може се рећи да је био темељ ове бранше а за нас многе заштитни знак – лого биоскопа у нашем граду. Понекад се ишло у биоскоп да се само поздрави ова величина од човека. Звонко је са истим изразом лица остајао и пред позитивним и пред негативним вестима тицале се њега или не, на квалитет обављеног посла једино су елементарне непогоде могле имати утицај. Технолошке иновације у презентацији филма задњих година само су дозволиле да Звонко због вишка слободног времена покаже и своје друге способности и квалитете које су биле потребне установи у којој је радио и то без додатне надокнаде. Напустио нас је Звонко а послове које је он обављао сад обављају три особе – то говори о преданости са којом је Звонко приступао послу. Увек је био ту, шта год требало. За Звонка смене нису постојале, викенди, празници…. Звонко се никад није бунио а све време је давао несебично свој допринос становницима Лесковца и надређенима, путем свог рада и залагања а да заузврат ништа није тражио. Сада када би вагали тј. покушали упоредити добро и лоше што је доносио Звонко можемо констатовати да имамо велики мањак лошег, тј. нема тога или у занемарљивим траговима. Звонко је симбол обичног човека који плени својом позитивном особеношћу који се имам утисак водио мотом : ,,Рад је створио човека,,
Звонко се својим радом до те мере позиционирао код оних који су имали прилике да га упознају да ево и после пар година без њега не нестаје потреба да се каже да Звонко као и сваки други великан на свом друштвеном нивоу где га је живот позиционирао треба да има свој кутак у историји човечанства да се за њега чује и зна за век и вјекова како народ каже. Да потоњим генерацијама док постоје друштвени нивои на овом буде један од узора. Почетак нечег у Звонковом случају нечег доброг, резултат коме ће се тежити а само бољи заузети своје место поред Звонка у историји.
Филмаџија Звонко је свој печат оставио, можда ће те ми завидети а можда и нећете разумети, како год све је то људски али ја ћу се ипак похвалити: ,, Звонка сам познавао имао сам срећу са њим причати од њега учити и предходно написано закључити,,
Не могу се све успомене у кратком року евоцирати и све баш све у моменту записати а и историја само најбитније тј. срж тражи, према томе: Лествица је постављена- фимаџија Звонко је еталон своје бранше на млађима је да се покажу како ће допринети друштву.
У свакој бранши нам требају позитивни еталони успешности забележени на страницама историје само тако ћемо бити боље друштво и помоћи себи у еволуцији. ПОЗИТИВНИ ЕТАЛОНИ
Филмаџија Звонко први од своје врсте- дубок наклон и после више година како није међу нама.