Politički „kurjaci“ u jagnjećoj koži

Aleksandar Rangelov, koristeći resurse civilnog sektora, po svaku cenu gradi političku karijeru. To je navodna činjenica koju su ovih dana nametali pojedini opozicioni lideri, ali i mediji.

Nakon što je opozicioni narodni poslanik Nebojša Cakić, gostujući u Rešetanju, optužio aktiviste pojedinih civilnih organizacija, tačnije Udruženje „I ja se pitam“ da „glumi“ opoziciju ozbiljno urušavajući integritet one prave (misleći na sebe i kolege odbornike iz Grupe građana (Za Leskovac – Zajedno), u drugim medijima je osvanula priča o pokušaju potpredsednika optuženog udruženja Aleksandra Rangelova da formira novi opozicioni blok. Što se inače odavno i znalo.

Citiramo tekst koleginice iz Jugpressa: „Kao lider ove proevropske-proruske koalicije nameće se Aleksandar Rangelov koji , tvrde naši izvori, sebe već vidi kao budućeg gradonačelnika Leskovca koga će podržati ova koalicija“ – navodeći da bi nju trebalo da čine Demokratska stranka, Pokreta slobodnih građana i NVO „I ja se pitam” i pokret “Nema nazad iza je Srbija” generala Delića.

„Rangelov , koji zagovara ’švajcarizaciju Srbije’, je inače bio i član ’Skupštine slobodne Srbije’ koja je proevropski orijentisana ali, tvrde naši izvori, ta ideološka suprotstavljenost sa novim koalicionim partnerima mu ne predstavlja problem i da se, navodno, čak posebno divi ’organizovanošću i snazi’ pokreta ’Nema nazad iza je Srbija’ za koji u Leskovcu niko ne zna ko su mu, zapravo članovi sem par njih koji su se pojavljivali na pres konferencijama“, navodi se u tekstu.

Inače, dobro poznata činjenica je da je Aleksandar Rangelov vodio pregovore mesecima unazad sa skoro svim političkim oponentima SNS-u u gradu na Veternici i brzo je „lomio pogače“ ukoliko oni ne bi prihvatili da on bude njihov „vođa“ na budućim izborima.

„Rangelovu nije bitna ideologija, ni to da li je neko proevropski ili prodesničarski orjentisan. Njemu je jedino bitno da neko bude protiv politike Gorana Cevtanovića, da želi da stane njemu uz rame, tačnije, da bude u njegovoj senci i podrži ga za budućeg gradonačelnika, bio on radikal, dverjanin, zavetnik ili mrzitelj gejeva i žena. I tu je napravio osnovnu grešku jer ona njegova priča o građanskom aktivizmu, preko koje se i proslavio, potpuno pada u vodu, a izbija lični interes. Danas, ovaj čovek liči na kurjaka u jagnjećoj koži“, navodi naš izvor iz civilnog sektora koji zahteva anonimnost jer, kako kaže, ne želi da mu se zameri.

Takođe dodaje da Rangelov, samo i potpuno iz ličnog interesa, pokušava da na leskovačkoj političkoj sceni potpuno primeni model koji je 2012. godine osmislio sadašnji gradonačelnik Goran Cvetanović, formirajući „Spasovdansku koaliciju“ koju su pored naprednjaka činili i DSS, JS i URS, sa dijametralno suprotinim političkim programima i stavovima. „Preletači“ su nakon šest meseci protesta na kratko zauzeli fotelje, koalicija se raspala, a potpunu prevlast u gradu i dalje autoritativno drži sadašnji gradonačelnik Goran Cvetanović.

Od Aleksandra Rangelova smo pokušali da dobijemo komentar, ali on danas nije odgovarao na pozive našeg urednika Dragana Marinkovića na kog je, kako nam je preneto od njemu bliskih ljudi, „ljut zbog teksta o čekanju pacijenata po hodnicima Doma zdravlja dok je on bio dežurni lekar“.

Podsetimo, Rangelov je tada i napisao na svom Fejsbuk profilu da ne zna šta se dogodilo Marinkoviću i da mu oprašta jer “Mnogo toga dobrog je uradio u prošlosti.“, pre toga citirajući „Oče naš“: „“… i oprosti nam grehove naše kao što i mi praštamo dužnicima svojijem …“.

Sa druge strane, predsednik Udruženja „I ja se pitam“ Bratislav Stamenković pokušava sve vreme da odbrani organizaciju od optužbi.

„A možda bi trebalo da se odbrani od svog zamenika Rangelova jer ovakvim ponašanjem šteti ne samo njegovom udruženju već čitavom civilnom sektru“, komentariše naš izvor iz prethodnih redova.

POLITIKANSTVO U MORU PROBLEMA

Istina je da je u Leskovcu politička opozicija skoro nevidljiva godinama unazad, pa iz istog razloga i desetkovana. Iz političkih partija, selektivno se pojave u javnosti pojedinci da pod okriljem opozicionih delovanja kritikuju leskovačku vlast koja rukovodi gradom više od 12 godina, te neki od njih i priznaju da im konstantni međusobni razdori čine konstantne štete.

„Žao mi je što se politika često svodi na politikantsvo, a ne na ukazivanje i rešavanje problema građana. Politika jeste veliki izazov političarima jer SNS godinama svesno i pravi takav ambijent. U moru problema naš delokrug rada mora biti bolji život ljudi, a ne lična neslaganja, komentariše za Rešetku Jelena Spirić, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde.

Sa Spirićevom se delimično slaže i glavna i odgovorna urednica Televizije Leskovac Ana Jovanović, navodeći da se opoziciono delovanje svelo isključivo na puko kritikovanje vlasti, a da je interes građana, od kojih i traže podršku na izborima, stavljen u drugi plan.

„U osnovi svakog delovanja je neki interes. U tom slimslu i mediji kojima se neretko zamera da ne rade u interesu opšte javnosti imaju veliku odgovornost, ali ne manju odgovornost imaju i političari. Kad se pozivaju na svoje političke programe, da se oni zasnivaju u interesu građana, to bi trebalo da dokažu upravo kroz realizaciju tih i takvih programa. Ako posmatramo političko delovanje opozicije nekoliko godina unazad, spremni su na sve zarad lične promocije koja se isključivo svodi na kritikovanje vlasti. I mislim da je to zapravo nedostatak jasnog programa njihovih političkih organizacija. Kada bi imali jasno definisan politički program, to im sigurno ne bi dozvolilo do dolazi do ovako besmislenih ’ukrštanja’ o kojima se ovih dana piše i koja nisu logična“, mišljnja je Jovanovićeva.

Ona dodaje da bi svi političari, a ne samo opozicioni, trebalo da stiču poverenje građana kroz svoj lični primer moralnog i odgovornog delovanja, a ne kroz puke promocije.

„Da li znate kako je Komunistička partija Jugoslavije htela da pridobije studente koji su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka borili za poboljšanje svog položaja i uslova studiranja? Studenti koji su bili u redovima njihove partije, imali su obavezu da svojim ličnim primerom, polaganjem ispita, odličnim ocenama, privuku i ostale. To je bila jedina partijska direktiva“, zaključuje ona.