U novembru prošle godine najskuplja litarska flaša zejtina bila je 145, a sada je u pojedinim radnjama čak 191 dinar. U prilog tome govore fotografije uslikane u leskovačkim marketima gde je glaša najjeftinijeg litra 181,50 dinara.
Stručnjaci kažu da su razlozi za rast cene ulja različiti. Na nju utiču vrednost suncokreta kao sirovine, sve veće trgovačke marže, ali i poskupljenje palminog ulja na svetskom tržištu.
“Od sutra krompir pržimo na Dizel”, komentar je jednog našeg sugrađanina.
Cene jeftinijeg zejtina u jednom od jeftinijih hipermarketa u Leskovcu.
Mislite o tome… ⚠️⚠️⚠️❗ pic.twitter.com/RIev4TVYEX— Baka Stanislava 🏳️🌈🇷🇸🇪🇺🇺🇦 (@stanislavam80) April 3, 2021
Inače, najjeftinija flaša zejtina na koju smo naišli u Leskovcu je u marketu „Leska“ gde je cena jednog litra ulja „Sunce“ 148 dinara na akciji.
Direktorka Udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović rekla je za Novosti da poskupljenje ulja ne može da se posmatra samo na našem tržištu, jer je to berzanska roba i cena zavisi isključivo od međunarodnih berzi.
“Poslednje tri nedelje postoji trend rasta cena suncokretovog ulja isključivo zbog poskupljenja palminog ulja, koji je parametar za određivanje cene”, objašnjava Savović i dodala: “Možda je to teško razumeti, ali je to jedan od glavnih razloga poskupljenja. Uz to i sama sirovina je berzanska roba. Suncokret i uljana repica kod nas traju dva do tri meseca i to se odmah rasproda, zato i ne čudi što sad skoro da i nema suncokreta na tržištu. Poslednjih mesec dana ne raste samo cena biljnog ulja i suncokreta, već ono što je neuobičajeno je da su poskupele pšenica, kukuruz i soja, kao i njihove prerađevine.”
Veliki potrošači prave zalihe, zbog pandemije. Primećen je veći izvoz svuda u svetu, kao i uvoz u zemlje koje su veliki potrošači. Uz sve to, pojedini stručnjaci ističu da dobrim delom na cenu utiču i same uljare, ali i trgovci sa svojim maržama.
Kako navode, glavni razlog za poskupljenje ulja je slabiji rod suncokreta kod najvećih svetskih proizvođača, koji je očekivano doveo do rasta cena sirovine u odnosu na prethodnu žetvu. Takođe, prošle godine je i u Srbiji rod suncokreta bio nešto slabiji nego ranije, tačnije za oko devet odsto lošiji nego u 2019. godini.
