Običan metalni kontejner sa zelenim poklopcem (opis je neophodan radi prepoznavanja), gotovo je zavadio stanare jedne zgrade i okolnih kuća u centru grada, o čemu smo detaljno pisali u prvom nastavku. Saga se, međutim produžava epizodom:Da nije tužno, bilo bi smešno.
Da podsetimo: Kontejner je, nakon žalbe i intervencije uticajnih stanara zgrade, PWW prebacio nekoliko desetina metara dalje, nepropisno smestio na trotoar i žiteljima okolnih kuća napravio glavobolju. U metalnu posudu, smeće su nastavili da odlažu ljudi iz napred pomenute zgrade, ali i svi ostali, od slučajnih prolaznika, do komšija.Punio se brzo, pa se oko njega svakodnevno stvarala prava mala deponija. O smradu, na plus 40, da i ne govorimo.
Nakon pisanja Rešetke, dežurne ekipe PWW- a počele su kontejner da prazne svake večeri i to je, konstatuje Vlada Trajković, ispred čije kuće je smeštena sporna posuda -mala, ali značajna pobeda.
Dodaje da je cilj da se on vrati na prvobitnu lokaciju i da će, ako bude trebalo, pravdu tražiti i preko suda.
U međuvremenu je PWW vratio kontejner na predviđeni prostor pored zgrade, ali je tokom noći, on ponovo prebačen na trotoar ispred kuće Trajkovića. Sve se ponovilo nekoliko puta.
Ko, pod okriljem mraka, seli metalnu posudu za otpad s jednog na drugo mesto, Trajković ne zna, ali je odlučan da u ovoj bizarnoj borbi odnese pobedu. Makar i na sudu.
S.Stojiljković
Ako stepropustili...
