Mnogi početni bendovi često moraju svirati besplatno ili za minimalnu naknadu kako bi stekli iskustvo, a kada se na to dodaju troškovi prevoza montaže, ozvučenja i miksete, čak i sa minimalnom naknadom, bendovi retko izlaze sa pozitivnom cifrom. Često je potreban dug period pre nego što bendovi počnu zarađivati dovoljno za pristojan život samo od sviranja.
Jedan od najčešćih problema s kojima se susreću početni bendovi je finansijski pritisak.
“Muzički instrumenti, studijsko vreme, putni troškovi nastupa i promocija muzike – sve to zahteva novac. Mnogi mladi muzičari suočavaju se s izazovom kako finansirati svoj bend. Većina njih mora raditi dodatne poslove kako bi finansirali svoju strast prema muzici. Što važi i za sve ostale bendove, na okupu nas drži ljubav prema muzici koju sviramo. U teškim trenuctima jedinstvo članova benda je zapravo najbolji pokazatelj i ključ uspeha benda” navodi basista Riverside benda Milan Stanković.
Većina muzičara, pogotovo iz južnih krajeva koje smo intervjuisali, imaju problem sa pronalaženjem muzičke produkcije koja bi za manji novac snimila kvalitetnije pesme.
“U zavisnosti od žanra pesme snimanja mogu da budu od 500 pa do 2.000 evra, što manji bendovi retko mogu da priušte. Zbog toga većina bendova se okreće kaverima jer se to može unovčiti u klubovima/kafićima/pubovima…”, ističu.
Država i gradovi generalno ne pružaju podršku i ne obezbeđuju nikakvu pomoć čak ni u vidu mesta za probe. Sve to dovodi bendove koji bi hteli ipak da imaju autorske pesme sami nauče kako da snime pesmu i spo,t a i kada to prevaziđu sledeći problem je marketing.
“Teško se pronalazi načine da promovišemo svoje pesme. Uglavnom su opcije instagram, facebook i youtube reklame”, kažu.
Ipak, ne misle svi tako.
“Moje mišljenje oko pomoći bendova je da bendovi dosta traže, a da iskreno i ne zaslužuju takva mesta. Mislim da mesto za probe može da bude i kod kuće, a kreativnost i želja za radom i nastupima se dobija i zaslužuje radom. Klubovi i festivali postoje, ali svako treba postigne nešto kod publike i da publika to vidi i želi da čuje. Bendovi, po mom mišljenu, dosta nazaduju i moraju više da idu u korak sa vremenom i da vole i žive to što rade. To je pun pogodak, za svaku vrstu muzike”, komentariše bubnjar Catfish company benda Milan Danilović.
Iako kod nas ne postoji veliki broj bendova, pronalaženje vernih fanova je jako teško. Početni bendovi se često suočavaju s izazovom kako privući pažnju konkurencije. Ovo zahteva kreativne marketinške strategije i aktivnost na društvenim mrežama, što dodatno povećava pritisak na mlade muzičare jer pored probi i pravljenja pesama imaju izazov da vode i marketinški deo postojanja benda.
Svet muzike često zrači glamurom i sjajem, ali stvarnost za mnoge početne bendove je, opšti zaključak, daleko od bajkovitog sna.
Autor: David Mitrović
I ranije je bilo da ko si ima nekog u Dom kulture ima i prostorije za vežbanje. Najčešće su to bili „bendovi“ rok i HM provinijencije, protežirani preko nameštenih Gitarijada. Za neku alternativu ili nedajbože panj, new vave, Leskovac je bio zatucan grad. Zato nas u muzičkom svetu sada predstavljaju razni tropici, amadeusi i drugi svadbarsko-rođendanski „bendovi“. Sada nema Gitarijada, ali ima nameštaljki, možda i više 😉
Deco, use i u svoje kljuse, što se kaže. Kvalitet ispliva na površinu, a vežbati se može i kod kuće, u garažama, podrumima, potkrovljima, kao mi nekada.
Džiberi na vlasti tako da osim seljačke nazovi muzike oni drugo i ne razumeju.Ovo danas je Jugoslavija 50-tih prošlog veka.Bežite odavde jer da se ispravi samo ono što je iskrivljeni trebaće 30 godina kada bi se danas krenulo a to nije izvesno za to vreme će te ostvariti i biće vam žao koliko ste potencijala imali a mladost i entuzijazam su vam oduzeli ljudi koji su po razmišljanju iz 19-tog veka.Bežite i ne okrećite se jer ništa ovde nema za vas normalne.
I ranije su „džiberi na vlasti“ davali prostorije za dž samo podobnima. Sad su neki od tih „uspešni“ ljudi(boli ga …) jedan se „snasao“ pa je direktor TOla, jedan cvikeraš bio je ĉak direktor istog tog Doma Kulture, sada LKC, i sada prodaje zjala tamo, jer za ništa nije, ne ume nista da radi.
Kad su bili mladi svirali su neki pop, i moźda malo „r“ od rokenrola. Većina, od njih, koji se nisu snašli, godinama, decenijama, sviraju po svadbama, što i nije neka šteta, jer su to bili bendovi tipa „Kerber“, tačnije, oni su im bili merilo uspeha. Moźda zvučim pristrasno, ali je činjenica, da, za koga je r’n’r zabava, on ne dobaci dalje od pop i zabavne muzike.