Među zanimljivim diskusijama na društvenim mrežama nedavno se pojavila jedna tema o povratku i životu u Srbiji.
Kako kaže jedan korisnik Redita, zanimaju ga saveti za život u Srbiji sa 500 evra jer se vraća u domovinu i dve godine neće raditi ništa, prenosi Nova.
„Umoran sam i želim da lenčarim, gledam filmove, serije, planinarim, pecam, vozim bicikl… Nemam velikih prohteva, ali opet, život košta. Režije, hrana, bazen, teretana, benzin, za to se mora imati, a kafici, restorani, putovanja, garderoba, te stvari me više ne interesuju“, kaže on.
I kakve je savete dobio?
Za početak, tu je jedan odgovor u kom se kaže da je sve izvodljivo, ali da je jako teško.
„Baba i ja preživljavamo sa oko 45 000 din. Ostale pare štekam da kupim auto. Zvuči neverovatno, ali je izvodljivo ako ne plaćaš kiriju. Ogromna odricanja su potrebna. Ja najviše ustedim na hrani (ni na šta drugo (osim računa) i ne trošim pare). Od ugljenih hidrata, ogromnom većinom jedem beli hleb iz (pouzdane) lokalne pekare. 28 od 30 dana mesečno za večeru jedem tri jajeta i hleb. Tako već sedam meseci. Najteže je procesuirati, prelomiti i prihvatiti da ne može da se uživa i uštedi istovremeno. Ljudi sve nekako u podsvesti imaju utisak da mogu nekako na prevaru da uštede, a da se ne odreknu mnogo toga. Ljudska priroda. Isto kao ovi koji bi da smršaju, a da jedu slatkiše svaki dan i da se ne kreću.”
Ima i onih koji kažu da treba da dobro razmisli o toj svojoj odluci jer se u Srbiji odavno ne može živeti bez 100.000 dinara.
U svemu se izdvaja jedan komentar jer je zapravo mini-priručnik za što manje trošenje novca.
„Moguće je jedino ako imaš svoj smeštaj, pa ne moraš da plaćaš kiriju i ako kupuješ namirnice, pa sam kuvaš umesto da kupuješ gotova jela. Petsto evra je baš, baš neki minimum, ali bez automobila. Već za automobil ti treba više para mesečno što zbog registracije jednom godišnje što zbog održavanja i goriva koje je prilično skupo za naš standard.
Što se tiče računa, smatram da je danas čoveku minimalno dovoljno struja i internet, TV ti zapravo i ne treba, a sa time ti ne treba ni kablovska, sve informacije možeš naći na internetu, a možeš čak i TV program da pratiš tako. Ako ti baš treba, možeš da imaš neki najpovoljniji paket za telefon što izađe oko 1.000 dinara mesečno, ono baš minimalno, već nešto više izađe 1.500 dinara, računaj i internet isto toliko. Struja ti je svaki mesec 1.500 dinara plus koliko potrošiš (1.500 dinara su razne naknade koje se plaćaju bez obzira na to da li si potrošio 0 kilovata ili 1.500 kilovata). Dodaj tu i vodu do 500 dinara (mislim da je 150 dinara fiksno svaki mesec); sedam kubika vode ti je 7.000 litara, teško da ćeš to potrošiti za ceo mesec ali ajde čisto radi računice.
Dakle, struja računaj oko 4.000 dinara, malo sam povećao, telefon, internet i voda 3.500 dinara, tvoji računi leti su oko 7.500 dinara. Zimi kada moraš da se greješ na klimu, računaj da će ti računi biti oko 10.000 do 12.000 zbog povećanja računa za struju ako se greješ na istu. Šezdeset hiljada dinara minus 7.500 leti ili 10.000 do 12.000 zimi, to je 52.500 leti i 50.000 do 48.000 zimi za sve ostalo.
Što se tiče kuvanja, jako je povoljno kuvanje na gas. Jedna butan boca ti je oko 2.000 dinara koliko me sećanje služi, toliko sam platio zadnji put, možda grešim. Svakako jedna boca može izuzetno dugo da traje, što ume jako puno da smanji račun za struju.
Kupovinom namirnica, pa kuvanjem isto može dosta da se uštedi. Često možeš da se nabave stvari povoljnije ako znaš ljude. Možeš ribu često da nabaviš kod alasa dosta povoljnije nego u ribarnicama, i još ti očiste sve i eto jeftinog mesa. Kažeš da umeš da pecaš, to je onda još bolje, odeš i napecaš sebi hranu. Jako je dobar izvor hrane zečije meso. Kupiš par kunića i onda ih čuvaš, ne treba im mnogo prostora, možeš bukvalno da ih hraniš poljoprivrednim otpadom, odeš na neku parcelu gde neko gaji kupus i skupiš lišće koje ljudi bacaju nakon sečenja kupusa, eto ti hrane za zeca koliko voliš, kada se natovi, zakolješ, pa u zamrzivač. Isto tako može da se jede dosta stvari. Takođe planinarenje, čim ideš po planinama, tu ima svega i svačega da se nabere i skupi. Šumski plodovi i bilje su isto besplatan izvor hrane. Maslačak, zelje, kopriva, sremuš, pečurke, šumsko voće, sve to može da se nabere za džabe i da se prehraniš time. Ono što ne možeš da nađeš to kupiš i miran si.
Možeš nenormalno da smanjiš troškove ako imaš barem pet ari zemlje. To može izuzetno dobro da te prehrani povrćem i možeš dosta stvari da proizvedeš pa da posle hraniš sitnije životinje poput pilića ili zečeva. Možeš čak i da pitaš nekoga da ti iznajmi zemlju ili da ponovo aktiviraš nečiju napuštenu zemlju. Ima zarasle zemlje koliko hoćeš po Srbiji.
E sad, sa tim novcem ćeš moći samo to, jako skromno da živiš, bukvalno samo da pojedeš i popiješ, da održavaš ličnu higijenu i da se zabaviš ono baš, baš osnovno. Ja bih to više nazvao životarenjem. Jeste minimalno i moguće, ali ćeš morati da se odrekneš nekih stvari poput izlazaka, dobre odeće i godišnjih odmora. Takođe automobil samo u krajnjoj nuždi i većinu vremena bi morao da koristiš javni prevoz kako bi ovo moglo da uspe.“
