Krenuh sa ženom do grada. Dvadesetak metara ispred moje kuće vidim neko leži, a više njih prolaze gledaju i odlaze.
Krenemo autom 50 metara, ali me nešto natera da se vratim.
Mladić leži polusvestan, sav upovraćan, sa telefonom u ruci. Popio i pozlilo mu. Kaže: Čekam drugove.
Podigao sam ga i ubacio u auto. Uspeo da saznam gde živi. Nekoliko kilometara od grada.
Držao ga dok je žena jurila autom jer mu je bilo loše.
Na trenutak je uspeo da mi kaze da ima 17 godina i u koju školu ide. Bio je veoma kulturan. Rekao je da je celog jutra sekao drva ,da se namučio ,da mnogo radi i ima bolesne roditelje, ali i da ne pije inače.
Uspeo sam da ga dovedem do kuće. Na trenutak mu je bilo bolje.
Pitao je koliko je dužan.. Da l’ treba da plati… Rekao sam: Platićes mi osmehom kad te budem sreo ili te posetio u školu.
Ponoć je.
Još razmišljam o njemu i pitam se KOO SU „LJUDI“ koji su prošli bukvalno pored deteta koje leži nasred trotoara?! Mamlazi, možda je to moglo biti vaše dete?! Da li biste voleli da ga tako neko preskoči i ostavi?!
A ti „DRUGOVI“ koji su ga ostavili na cedilu, a koje je čekao neka se stide. Bio je ljut na njih. Jeste on pogrešio, ali život vredi mnogo više morali su da mu pomognu.
Gde je nestalo drugarstvo,empatija!?
Praznik je. Veliki je Bog, pa neka on dela po onome ko smo i kakvi ćemo biti doveka!
12godina empatije,otimacine,“snadji se ili umri“ sistema…od nacije Milunke Savic,Karadjordja,Obilica…od nas su napravili naciju Stase poslanice,Miska Leskovacke botine,preletacevica Pampura,preletacevica Milana megafona,Pajkica poslanika,drzavnih sekretarki koje se setaju po New Yorky i Londonu da bi kupile novu torbicu od 5-6.000e,naciju Zadruge,parova,naciju koja proda glas na izborima za 2.000din i paket sa makaronama i toalet papirom,nacije „uradicu sve i pogazicu sve samo da mi daju zaposlenje“…ETO TO VAM JE SRBIJA DANAS! STO RECE ONA BABA NA ONOM KLIPU-ZIV BIO PRECEDNIK I KUJ GA GLASA,I DA PEVAMO I IGRAMO….IDEMOOOO
Mislim da si ovim tekstom dotako u srz. Mi uvek cekamo da neko nesto uradi i promeni za nas, zaslepljeni…ne vidimo sumu od jednog stabla, ne kapiramo da sve polazi od nas iznutra. Mi smo ti koji trebamo da se menjamo i da menjamo, ali dok sebe ne promenimo….kola ce ici nizbrdo. Cak i nizbrdica ponestaje, vise deluje kao slobodan pad…u ambis. Nije patriotizam zakaciti sliku sa tri prsta i ocepiti bajumalogknindzu, patriotizam je pomoci nekome ko je pao, patriotizam je ne saplitati druge da padnu. Patriotizam je ocistiti reke, sume, parkove od svih smederevaca, fica i plastike. I onda ne bacati vise. Mnogo smo losi postali, Mi moramo da se menjamo. Ako krenemo od te tacke i budemo na tome radili….sve ostalo ce samo doci od sebe, sklopice se kao lego kocke. Dok se to ne desi, u ogromnom smo problemu. Do nas je, jedino i iskljucivo!
Ti si…autošovinista.
Ti si…od onih koji stalno govore „to samo kod nas ima….“ a svega toga ima SVUDA.
Ako do kraja ne znaš ko si, jer ti nik glasi „Ja sam“, nadam se da sam barem malo doprineo da kreneš da upoznaješ sebe. Ali iskreno, bez laži, samozavaravanja, opštih mesta…
Dobro, de, Marjane Maki….da te priupitam nešto, ako mi urednik dozvoli. Mogaše li da tekst napišeš malo drugačije, a ne „Maki – kralj sveta, ostali leskov;ani …vna“?
Iz tektsa još proizilazi, kao da si se svojim herojskim delom kandidovao za Karađorđevu zvezdu. Nadam se da će priča o tvom podvigu stići do predsedništva.
Smem li da primetim, da si u celoj priči BAŠ TI ispao najveći negativac.