Najiščekivanija serija ’’Sablja’’, kreatora i reditelja Vladimira Tagića i Gorana Stankovića, u produkciji Radio televizije Srbije i This and That Production-a, u Leskovcu je dobila dug aplauz.
Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE ekskluzivno je prikazao prve dve epizode serije, u okviru programa ’’Bindžuj!’’ posvećenog regionalnim serijama.
Posle Festivala u Kanu, gde je osvojena nagrada za najbolju glumačku interpretaciju celog ansambla, trijumfa na festivalu u Brnu u Češkoj, serija ’’Sablja’’ je prvi put prikazana publici u Srbiji i to na Festivalu u Leskovcu. Posle projekcije, publici su se poklonili glavni glumac Dragan Mićanović, koji tumači lik premijera Zorana Đinđića i Vladimir Tagić, jedan od reditelja i kreatora serije, a zatim su odgovarali na pitanja gledalaca.
Između ostalog, publiku je zanimalo kako je kreiran lik Zorana Đinđića.
“Sa glumačkog aspekta ja sam mnoge govore Zorana Đinđića preslušavao, a tek na probama i snimanju sam hvatao neke njegove sinkope. I to je sve što smo se dogovorili da ostane. Nismo išli na imitaciju. Niti ja ličim na Zorana, a od šminke i maske nismo imali ništa, sem da malo posedimo moju kosu. Za ceo proces nam je bilo mnogo bitnije da prikažemo to stanje u kome se pokojni premijer nalazio neposredno pred ubistvo, okolnosti koje su ga okruživale i atmosfera koja je pravljena oko te zavere, i da u svemu tome prikažemo ljudsko biće. Nismo pravili dokumentarni film već igranu seriju gde imamo pravo na svoju maštu pa i na svoju grešku, gde god smo pogrešili. Više se išlo na to da se ostvari dobar dramski lik. Ipak, nisam želeo da se odreknem te mogućnosti prikazivanja Zorana, tog njegovog britkog, brzog uma u govoru i preciznosti njegovih rečeniica. To nisam hteo da izostavim, tako da sam se trudio u tom malom segmentu da probam da ga približim sebi a i gledaocima”, kazao je glumac Dragan Mićanović.
Vladimir Tagić, reditelj i kreator serije je istakao da im je najvažnije bilo da pogode esenciju lika, a ne da se bave njihovim spoljašnjim karakteristikama. Publiku je interesovalo i koji su bili intimni razlozi za snimanje serije.
“Goran Stanković i ja smo počeli da razgovaramo i shvatili da je ubistvo Zorana Đinđića bio trenutak kada smo se možda politički osvestili, probudili. U tom trenutku smo bili klinci. Ja sam bio u srednjoj školi, imao sam 16 godina i do tog trenutka me nije zanimala politika niti me je zanimalo aktivno učestvovanje u društvenom životu moje zemlje. Onda mi je Goran ispričao da se seća te situacije, kao što i drugi pamte trenutak i onda prepričavaju događaj, scenu u kojoj su bili u trenutku u kojem su saznali da je premijer ubijen. Onda mi je Goran ispričao da je bio u automobilu i kada je na radiju čuo vest da je Zoran Đinđić preminuo, u kolima ispred njega je iz auta izašao čovek i počeo da se raduje i slavi. Kada mi je ispričao tu scenu, shvatio sam da pravimo seriju o tome, o jakoj suštinskoj podeljenosti, o suštinskoj mržnji koja postoji i kao da se nikada neće ugasiti. To je nešto što me intimno užasno boli i što mi teško pada i shvatio sam da o tome treba da napravimo seriju”, rekao je Tagić.
Posto su karte?
Dragane Marinkovicu, Vas naslov “ Ovacije za seriju “Sablja” ,,,“ uz puno uvazavanja, uopste nije tacan. Nisu to billi aplauzi i ovacije za seriju ‘Sablja“ nego su to bile ovacije u izlivu zadovoljstva zbog ubistva GOSPODINA Zorana Djindjica. U sali je bilo najmanje 60-70% gledaoca koji su glasaci Sektei, a posto se je Panta, svojevremeno, oglasio da se je drugi put u zivotu napio kada je cuo da je gospodin Djindjic ubijen, oni, gledaoci a glasaci Sekte, su na najprefidniji nacin izkazali svoje zadovoljstvo tim gnusnim cinom. Pogotovu jer su znali, svi od reda, da je u sali najpravoverniji koji gleda ko, kako i koliko aplaudira. Da bi posle predstave Tamo Gde Treba podneo izvestaj. Znaju se oni, gospodine Marinkovicu, kao zute pare, medju sobom. Naucena, izvezbava i zlocinacka Sekta, ciji se dani zavrsavaju, a tada su i najopasniji. Mislite o tome.
Ovacije svirepom ubistvu, mada romansiranom? Bljak…