Pre 100-tinak dana pojavila se iznenada nova snaga u našem društvu, koja je svojim delovanjem uzburkala učmalu sredinu debelo zaglavljenu u mulju i žabokrečini. Pojavio se neko ko kaže, onom koji sve zna, da nije nadležan. Nenadležna institucija je smatrala da ne treba mnogo obraćati pažnju na decu koja se igraju, jer im je dosadilo kuckanje na telefonu i spavanje do podneva. Našla deca novu zabavu da traže odgovornost, pravdu i poštenu državu.
Međutim, desilo se nešto neočekivano, požar koji je u početku bio lokalnog karaktera počeo je da se širi. Odjednom je u celoj Srbiji počelo da bukti. Vatrogasci iz nenadležnih institucija su trapavo reagovali i još više potpaljivali vatru. Sve više su, na svetlost dana, izlazile njihova nedela zasnovana na korupciji, neznanju, nepismenosti, nepotizmu, nemoralu …
Delovanju naših studenata naoko je apsolutno u redu, ali na žalost ni u raju nije sve savršeno. Naši mlađani genijalci su nešto zaboravili. Zaboravili su protiv koga su ustali. Zaboravili su da se pameću i kašikom ne ide na bager, niti se u svinjac ulazi u belim patikama. Zaboravili su da im je protivnik neko ko ne zna šta je to empatija i šta je to ljudskost pre svega. Zaboravili su da im je protivnik neko ko priznaje samo goli interes upakovan u lažni patriotizam, srpstvo i srpski svet.
Car je go, ko više spominje KiM, a i Mile ide lajkovačkom prugom, doduše, izgleda u pravcu Zenice.
Studenti moraju da shvate da su napravili nekoliko grešaka u svom idelizovanju države kao funkcionalnog sistema. Moraju da shvate da traže delovanje i poštovanje institucija koje postoje samo na papiru. Iluzorno je tražiti od slepca oči i od koze da čuva kupus. Sami zahtevi su manjkavi, jer su dobro postavljeni, ali nisu oročeni. Neka rok bude npr. 1.maj, 1 avgust, nebitno, ali neka se zna da moraju biti ispunjeni do tog dana. U ovakvoj situaciji mi imamo rok limburga meseca, što beskrupulozni protivnik vešto koristi za postepeno razvodnjavanje i razbijanje studentskih protesta.
Drugi problem studentskog pokreta je u političkom profilisanju zahteva. Studenti se distanciraju od politike i stranaka. Voleo bih da mi objasne kako oni mogu da utiču na ispunjenje svojih zahteva i ako iza njih stoji neprikosnovena podrška naroda. Ako se zalažu za funkcionalnu državu onda mora da znaju da treba da postoji neko ko će da kontroliše ispunjenje zahteva.
Ovde se javlja još jedan problem a to je opozicija koja treba da bude pomoć i isturena ruka studenata, pre svega, u parlamentu. Na žalost mi imamo opoziciju koja se svodi na statističku grešku ili „jedva pređosmo cenzus“.
Postavlja se onda pitanje zašto studenti zajedno sa profesorima i narodom ne formiraju pokret koji bi u konetekstu ostvarenja njihovih zahteva to omogućio kroz pobedu na izborima. U skladu sa trenutnom situacijom mora doći do izbora. Njih treba sprovesti kroz formiranje prelazne izborne vlade, ograničenog trajanja, sa osnovnim ciljem organizovanja i sprovođenja legalnih izbora sa poštenim i ravnopravnim uslovima za sve učesnike.
I ja sam upravo pisala o tome u jednom komentaru. Neophodno je da studenti formiraju udruženje ili stranku sa svojim profesorima i spreme se za izbore koji moraju doći. Samo tako će oduvati ovu kvazielitu sa vlasti.
Jos jedan vrhunski analitički tekst Predraga. Svaka cast. Samo narodno-studentski pokret moze da pobedi rezim i omoguci izlazak iz kandzi korupcije
Sve je ovo tačno!!!
Ali…
Ovo će nepomenik i želeti, da se sve razvodni, neće dati prelaznu , privremenu vladu, to znači da čekamo redovne izbore, gđe će opet držati napetu situaciju do kraja i neće hteti da da pravedne i poštene uslove, regularne biračke spiskove, slobodne medije, tako da…
Da li mi imamo toliko vremena da čekamo!???
Zanči generalni štrajk, da Srbistan potpuno stane!!!
Da sve stane !!!
Ja to vidim kao rešenje da se ovo što pre zaustavi, ili nas nepomenik uvodi u građanski rat, vanredno stanje…
Ne znam sta ti znaci komsija iz SM? Ako je SM Saat mala onda sam i ja vas komsija. Inace analiza autora teksta je dosadno, nedozrelo i neodgovorno , a iznad svega netacno pisanje. Pisanje radi pisanja. Postoje na desetine tekstova u strucnim casopisima o ovom studentskom buntu, i kao NAJGORA opcija, politicki totalno napotrebna je stvaranje neke nove politicke snage na opozicionoj sceni Srbije- studensko-profesorska organizacija. To je tupava besmislica. Da ne objasnjavam mnogo. Ucesnik sam studentskih demonstracija 1968 godine i znam sta pisem. Jedino resenje, jedino uspesno resenje koje je dalo u celom svetu rezultate je: „Znaci GENERALNI STRAJK, da Srbija potpuno stane!!! Da sve stane!!!“Sve ostalo sem generalnog strajka je sviranje qrwu. I tu ste Komsija iz SM potpuno u pravu. Medjutim, u Srbiji da se slozimo oko generalnog strajka „Malo morgen“ sto rece onaj ispod lipe u Pozarevcu.
Hvala na kritici i vređanju „svetoilijska“, izgleda, da kad ostari čovek malo i greši. Valjda je to normalno. Za razliku od Vas ja se sećam ’68-e, što za Vas ne bih mogao da tvrdim, jer po stilu pisanja i komentaru sigurno nemate 80 godina. Okolnosti i motivi tadašnjih studentskih demonstracija i trenutnih protesta su totalno različiti. Problem je što takvima kao Vi smeta pojava novih političkih činilaca, koji bi ugrozili vlast i opoziciju.Pvima smeta njihova snaga, a drugima to što bi morali malo da se organizuju i oznoje da bi postigli neki rezultat.Ja ovako tupavo besmislen, smatram da Genralni štrajk neće ništa da promeni ni za jotu, posebno u delu učešća većeg broja radnika u njemu. Sindikati faktički postoje samo na papiru i od njih ne možeš ništa da se očekuje.
Što je nekad bilo ne vraća se više.