Danas se dogodilo nešto tužno i opasno. Dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu je zadobila ubodnu ranu u predelu šake. To možda nebi bilo toliko poseban događaj da je situacija u društvu drugačija. Došlo je do svađe zbog toga i toga, privatni problemi, nešto slično ali…
Dobila je ranu jer ima svoj stav i podržava studente koji se bore za promene.
Da li su svi koji podržavaju studente u opasnosti da sutra dobiju neki ubod nožem, batine od strane opasnih momaka sa fantomkama, informativni razgovor zbog statusa u kome ističeš svoj stav o svemu što se dešava? Pitam se, gde smo mi to stigli kao društvo? Dozvoljavamo da par ljudi iz vrha od nas prave divlje životinje, da mrzimo jedni druge, da imamo krvave ruke i noževe u zubima.
Trebalo bi svi da se zapitamo da li je ova rana koju je danas dobila Dekanica samo njena ili je to rana celog našeg posrnulog društva!?
Nasilje nije rešenje, možemo mi da se poubijamo između sebe ali nećemo tako promeniti ništa. Gospoda će i dalje kusati med dok mi krvarimo po ulicama.
Neka ovaj događaj svima nama otvori oči, da se probudimo iz bunila u koje smo se zagubili.
Ko podržava vlast neka razmisli da li to radi iz ubeđenja ili jer „mora“, znamo svi da se mora samo ono jedno na kraju. Ko želi promene neka se za njih i bori, samo ne noževima i nasiljem.
Promenimo nas same a onda konačno i da promenimo celi sistem funkcionisanja ove zemlje.
Neka ova zajednička rana bude poslednja koju smo kao ljudi dozvolili.
Ako stepropustili...
