Iako su brojna sela u Srbiji, pa i na teritoriji Jablaničkog okruga gotovo opustela, neka opstaju, u njima buja mladost i jača želja za ostankom na rodnom ognjištu. Siti obećanja nadležnih i suočeni sa činjenicom da se prostor u kome žive tiče, pre svega njih, ali i zavisi od njih, meštani sve više sela odlučuju da uzmu stvar u svoje ruke. U serijalu “Tu sam rođen, tu ostajem – selo moje“, prva priča dolazi iz Slavujevca
Slavujevce – selo poetičnog imena, od Leskovca je udaljeno 16 kilometara. Zbog obilja tekuće i izvorske vode, čitav atar sela je u zelenilu i deluje prijatno, gotovo veselo, suprotno od sumorne slike koju pruža pogled na susedno Igrište.
Nešto više od 300 žitelja Slavujevca, u poslednje tri godine, odlučilo je da ovo seoce na jugu Srbije izvuče iz učmalosti. Savet mesne zajednice, formiran 2023. godine i odmah po osnivanju ostvaruje saradnju sa neformalnom grupom mladih, čija ideja vodilja je bila stvaranje uslova za pristojan život žitelja ovog sela.
Ubrzo su pokrenute prve inicijative i u protekle dve godine organizovane donatorske akcije, a prikupljeni novac upotrebljen na projekte od opšteg interesa.
Uređeni su objekat i porta crkve Svetog Simeona Stolpnika: zgrada je opšivena, postavljena rasveta, isplaćeno oslikavanje ikonostasa, napravljena kapija, u dvorištu postavljeni česma i sistem za navodnjavanje, završeno parterno uređenje, a sve od sredstava meštana. Podnet je zahtev za osveštavanje crkve, a novac, kao i brojne ikone, obezbedili su Slavujevčani i oni koji su se tu rodili a danas žive širom Srbije i Evrope.
U centru sela izgrađen je namenski objekat sa krstom. Materijal su donirale pojedine leskovačke firme, a zidarske, molerske i stolarske radove su izveli meštani. Na jednom zidu oslikana je freska sveca, što je, takođe, delo jedne talentovane Slavujevčanke.
U dvorištu škole, napravljen je Smajlić parkić za najmlađe. Finansirali su ga roditelji predškolaca, a od strane nadležnih prepoznat je kao primer dobre prakse.
Druženja i takmičenja najmlađih i kreativne radionice za vreme raspusta, takođe finansijski podržavaju roditelji, a sledeća akcija, po svemu sudeći, biće sportski teren, jer se gradska vlast godinama oglušuje o zahtev meštana.
Vodosnabdevanje je rak rana Slavujevca, iako je Hidro-akumulacija “Barje“ udaljena svega nekoliko kilometara. Ništa manji problem je i izgled putne infrastrukture. Samo jedna ulica u selu je asfaltirana, ostale čekaju godinama da se nađu u planovima lokalne samouprave. To su investicije koje meštani Slavujevca, uprkos velikoj želji i finansijskoj spremnosti, nisu u stanju sami da podnesu.
Ono što su do sada uradili, Slavujevčani redovno i održavaju, a u tim akcijama najbrojnija su deca.
Mnogo mladih ljudi je odlučilo da ostane na svom ognjištu, ali i da da lični doprinos stvaranju uslova za život dostojnih 21. veka.
Napomena: Redakcija Rešetke posebnu zahvalnost duguje Valentini Stojanović
S. Stojiljković
Opaska „sumorna slika koja pruža pogled na susedno Igrište“, je verovatno u potpunosti subjektivnog karaktera, i baca ljagu na selo koje sve samo ne sumorno. Veliki je poduvat za mestane nekog mesta da urede zajednicki prostor mekog mesta, naravno uz veliku organizaciju. Svaka cast za poduhvat, a i pola pripadnika prve slike su iz sela Igrista. Uz Bozju pomoc i uorganizaciji Bozje volje igriste vrvi od male dece koje brojie skromnih cetrdesetak na pedesetak kuca. Reportaza je na mestu, svaka cast za poduhvate ali bez uvreljivih opaski. Duhovna velicina nadahnuta dobrotom ljudi, i duhovna velicina nadahnuta skupovima za slikanje i novine ne moze da se poredi, iznutra je sjaj, spolja je samo sminka.