Ogrejalo je sunce danas i u našu kotlinu. I taman kad pomisliš da možda i ovde nešto može da se promeni, da se prolepša, pojavi se dim iz toplane, miris gareži ili neka nova „goretina“ po gradu i momentalno te vrati u realnost.
Pokvarila se merna stanica za merenje kvaliteta vazduha — i nikog nije briga. Jer i bez nje znamo šta udišemo: ujutru dišemo na škrge, a cigarete nam dođu kao improvizovani filteri.
U Tekstilnoj ulici danima kulja voda. Niko ne reaguje. U Ulici Nikole Skobaljića cev puca peti put u godinu dana, ali niko ne postavlja pitanje zašto. Radnici iz Vodovoda, kažu, skupljaju drva — zima će, a treba imati ogrev.
Za obične ljude, to je svakodnevica. Za one druge, elitu, to je samo pozadina dok se u kancelarijama prave novi dogovori i ućari još poneki milion. Za njih uvek ima — i ajvara, i tendera, i projekata.
Prošle nedelje smo čuli da leskovačka bolnica ima „bolju opremu od Kliničkog centra Srbije“. Reče ministar — ozbiljno, bez ironije. Da li od uzbuđenja zbog dočeka, ili od šoka zbog stvarnog stanja, ne znamo. Ali znamo da su reči odavno izgubile smisao.
U međuvremenu, po okolini se tinejdžeri bodu noževima, odrasli zlostavljaju maloletnike, a bolesne priče postaju svakodnevne vesti. I niko ne trepće. Bitno je da imamo nove fenjere duž bulevara, moderne i skupe, da grad svetli makar spolja.
Albanci nas ponižavaju usred Leskovca, a mi opet tražimo krivce u pogrešnim redovima. Treneri otaljavaju svoj posao za milione, igrači se trude, ali publika ćuti.
Oni odozgo jašu, grabe koliko mogu. Mi odozdo klimamo glavom i čekamo da se „nešto samo od sebe promeni“. A neće.
Na tribinama — tišina. Na protestima — pedesetak ljudi, zajedno sa inspektorima. Na mrežama — lavine kritika. U stvarnosti — ravna linija.
Sve je isto: vlast grabi koliko može, narod ćuti i trpi, a promene čekamo kao da će doći same od sebe. Neće.
Dokle god oktobarske nagrade dobijaju oni koji su godinama deo istog zatvorenog kruga, dokle god su novinari proglašeni blokaderskim govnima, a građani koji postavljaju pitanja marginalizovani, Leskovac će ostati mesto gde se sunce ponekad pojavi — ali svetla nikad nema dovoljno.
I zato, pitanje više nije „kuda ide ovo vreme“, već kuda idemo mi?
Ako stepropustili...
Onog momenta kad ste omalovazili pamet,, autoritet pameti se izgubio. I bukvalno se takvi pametni iselili. Ostai nam zaostali da pametuju tamo gde nema odgovornosti za lupetanja, pametovanja. Na drustvenim mrezama neiskusni i neobrazovani prednjace i u kritikovanju i u predlaganju izlaska iz krize.
Molicete pametne da izuste slovce, ali cete cuti samo pogrebnu tisinu. Sahranivsi pamet iz oruk hira jake mladosti, stare gluposti, mocnog pera, glasnogovornistva, sahranili ste buducnost za posten svet. Danas su na funkcijama oni koji odlucuju o buducnosti, lopine, bez savesti i morala. Da pokradu sta jos ima da se otme od sirotinje. Tolcki im kapacitet. Pa nisu oni sposobni da urade ista za ikog osim za sopstvenu z.d.nj.cu.
Potpuno ste u pravu pametniji cuti kad vidi kakve sve neopevane licnosti vode ustanove ,firme preduzeća….i uopste grad okrug itd .Misljenja sam da sve je izgubilo smisao bilo koja konstruktivna ideja ktitika ,,cuti moze i gore,,znas cija je on veza,,ćuti iza nje stoji ….neko ,, Čak ni protesti na zalost mnogi ne smeju da izadju jer tu su ,,drukare,,koje snimaju javljaju a koje narod plaća .Bitno je zavrsiti razne Fimek razne Icepse itd akademije i imati papir biti lojalan i cutati .TOPLO PREPORUCUJEM KNJIGU POKOJNOG DR JOVANA MARIĆA SVIMA ,,KAKVI SMO MI SRBI,, NADVLADALO JE U NAMA ONO NAJGORE U LJUDSKOM OBLIKU ….
Znači blokaderi. Hvala lepo…