Više od 800 miliona ljudi u svetu boluje od dijabetesa, a sedam od deset odraslih je zaposleno. Za njih je bolest svakodnevna realnost, ali na radnom mestu često može postati izvori stresa, stigme i straha. Zato ove godine, Svetska zdravstvena organizacija posebnu pažnju traži za zaposlene dijabetičare
Dijabetes može pogoditi ljude u bilo kojoj životnoj fazi, od detinjstva do starosti, napori za prevenciju i lečenje dijabetesa treba da budu integrisani kroz sve životne faze i osobe sa dijabetesom treba osnažiti da vode računa o svom zdravlju i dobrobiti, ključne su poruke ovogodišnje kampanje.
Približno polovina obolelih ne zna da ima dijabetes. Kod njih bolest još nije otkrivena, usled blage i često neprepoznate simptomatologije. Ove osobe su posebno izložene riziku od komplikacija dijabetesa.
Procenjuje se da u Srbiji približno 440.000 osoba živi sa dijagnozom dijabetesa, a potencijalno još 246.000 osoba nema postavljenu dijagnozu šećerne bolesti tj. ne zna da ima dijabetes.
3/4 obolelih je imalo ili ima neki oblik anksioznosti, depresije ili drugi poremećaj mentalnog zdravlja zbog dijabetesa, a 4/5 obolelih je zbog dijabetesa doživelo sindrom sagorevanja na radu.
Osobe sa dijabetesom su, zbog svoje bolesti i aktivnosti povezanih sa kontrolom dijabetesa, izložene brojnim izazovima na radnom mestu. Svakodnevno se trude da uspostave balans između svojih zdravstvenih potreba i onoga što se na poslu od njih očekuje. Zbog toga su često prinuđene da kriju ili ne govore otvoreno o svom zdravstvenom stanju. Odsustvo podrške utiče na mentalno blagostanje obolelih, na njihovo napredovanje u karijeri i kompletan život obolele osobe.
Edukacija poslodavaca i zaposlenih o dijabetesu doprinela bi eliminaciji brojnih zabluda u vezi sa dijabetesom i stvaranju radnog okruženja u kojem dijabetes ne bi više bio izvor stigmatizacije, diskriminacije i stresa za obolele od dijabetesa. Pored toga, jačanje svesti i razumevanja za potrebe obolelih od dijabetesa doprinelo bi da se osobe sa dijabetesom osećaju bezbedno, vrednovano i osnaženo za napredovanje u poslu – a da pri tom ne ugroze svoje zdravlje. Iz tog razloga, poslodavci treba da preduzmu dodatne mere za stvaranje zdravog radnog okruženja i podršku obolelim osobama i onima u riziku za nastanak dijabetesa.
Broj obolelih od dijabetesa raste i u Srbiji, a zabrinjava podatak da je među novoobolelima mnogo mladih. Dijabetes predstavlja treći vodeći uzrok smrti u Srbiji. Tokom prošle godine od ove bolesti je preminulo 2.615 osoba. Najčešći simptomi bolesti su:
-
Učestalo mokrenje (poliurija) – telo pokušava da izbaci višak šećera putem urina.
-
Pojačana žeđ (polidipsija) – posledica gubitka tečnosti zbog čestog mokrenja.
-
Pojačan apetit (polifagija) – iako osoba jede više, može gubiti na težini jer ćelije ne mogu da iskoriste glukozu.
-
Neobjašnjiv gubitak telesne težine – posebno kod tipa 1.
-
Umor i slabost – zbog smanjenog unosa glukoze u ćelije.
-
Zamagljen vid – povišen šećer utiče na sočivo oka.
-
Sporo zarastanje rana i učestale infekcije (posebno kože, desni i mokraćnih puteva).
-
Trnjenje, žarenje ili bol u stopalima i šakama – može biti znak oštećenja nerava (dijabetička neuropatija).
Posebno treba posumnjati na dijabetes:
-
ako se ovi simptomi jave naglo kod dece i mladih, uz izraženu žeđ i učestalo mokrenje (moguć dijabetes tipa 1);
-
ako se kod odraslih pojavi umor, žeđ i češće infekcije (moguć tip 2 dijabetesa);
-
kod osoba sa faktorima rizika: gojaznost, fizička neaktivnost, hipertenzija, povišeni trigliceridi, gestacijski dijabetes u trudnoći ili pozitivna porodična anamneza.
Ipak, dijabetes se može lečiti, a njegove posledice mogu se izbeći ili odložiti pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, uzimanjem lekova i redovnim pregledima koji omogućavaju rano otkrivanje i lečenje komplikacija.
