U ovom trenutku, pitanja iz naslova su čisto hipotetička, jer su nadležni nereagovanjem na prethodne akcidente, potencijalnim ubicama reke dali zeleno svetlo za slobodno delovanje. Sa takvim odnosom prema njoj, divna Jablanica sistematično umire već decenijama
Kad pomislim na Jablanicu, jedna slika mi je pred očima: bistra i čista teče lebanskom dolinom. Ne previše velika, ali dovoljna da se leti u njoj ohladite, napojite i osvežite stoku, operete veš (što, takođe, nije dobro zbog hemikalija, ali je, u poređenju sa onim što će doći, prava dečja igra), zalijete okolne bašte i voćnjake.
Godinama kasnije, zarad „privrednog prosperiteta“ Lebana i okoline, nadležni zatvaraju oči pred činjenicom da „Kožara“ ispušta različite hemikalije i ko zna šta još u Jablanicu. Ili je možda i tada krivac bio Rudnik „Lece“? Nažalost, javno dostupnih podataka o tim akcedentima nema, niti označenih, a kamoli kažnjenih krivaca.
A nema više ni dece, ni stoke, ni pralja na njenim obalama. Ne zato što su se pojavile veš-mašine, a stoka postala retkost u selima uz reku, nego zato što je i stajanje u vodi postalo opasno i rizično po život.
Zahuktali „biznis“ sa kožama je propao, fabrika zarasla u korov, ali su počele klimatske promene: vrela leta i izostanak padavina. Slika presahle reke, koja liči na mirni potočić, onima koji su je znali i voleli drugačiju, tera suze na oči. Zbog zelene lepotice Jablanice i živog sveta u njoj i oko nje, ali i činjenice da se u slučajevima dostizanja biološkog minimuma na ovoj reci ne može učiniti ništa.
Moderno doba donelo je i moderne zagađivače. Ali je uporedo sa unapređenjem tehnologije, odgovornost opadala, a sankcije izostajale. U periodu od 2013. do 2026. godine na Jablanici je zabeleženo 11 ozbiljnih akcidenata, što znači skoro svake godine po jedan.
U 2013. godini, 24. jula, došlo je do ekološke katastrofe i pomora ribe. Voda u reci je pocrnela, a bolje upućeni smatrali su da je krivac hladnjača u Turekovcu.
Sredinom 2015. godine, ponovo katastrofa, kao i 22. januara 2016., kada se iz jedne od devet brana na jalovištu rudnika „Lece“ izlila jalovina sa štetnim materijama. Prema prvim informacijama, došlo je do pucanja brane u selu Gazdare, gde se nalazi flotacija za preradu rudničke jalovine.
U 2017. godini, novi akcident i u glavnoj ulozi, ponovo Rudnik „Lece“, koji je, zbog svojih potreba, postavljanjem pregrada isušio deo reke, u kome je postradao sav biljni i životinjski svet.
Nakon manje od dve godine, 9. jula 2019., voda u Jablanici potpuno je pocrnela, kao da je u nju prosut katran, što je, takođe, dovelo do masovnog uginuća ribe.
Sledećih par godina, reka se suočava sa vrlo niskim vodostajem, a leti i životom na ivici biološkog minimuma, ali hemijskih akcidenata nije bilo.
A onda u novembru 2023., za nekoliko dana, dolazi do pomora gotovo celog ribljeg fonda i vodozemaca. Razlog je ispuštanje nafte ili naftnih derivata, posredstvom atmosferske kanalizacije, u rečno korito.
Početkom maja 2024., voda u Jablanici zaličila je na mleko. Malo je ribolovaca koji su do tada imali priliku da vide takav prizor. Prozračno bela reka i uginula riba koja pluta po površini.
U martu prošle godine, Jablanica je opet siva i bez tragova života. Otpadne vode iz flotacije i dalje se izlivaju u reku, zapisali su ekološki aktivisti. Na njihove i apele građana, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije reagovalo. Slična situacija ponovila se i u julu.
Poslednji incident desio se pre par dana. Razlog: havarija na trenažnoj instalaciji rudnika „Lece“. Oglasilo se resorno ministarstvo i saopštilo da je inspekcija izašla na teren, uradila uviđaj i naložila HITNU MERU zabrane odlaganja flotacijske jalovine na jalovište. Zavod za javno zdravlje Leskovac je uzorkovao vodu iz Vlasine, a dalje se sprovode radnje kako bi se utvrdilo šta se dogodilo.
Da li će protiv krivca, pod uslovom da se pronađe, biti preduzeta nekakva mera?
Da li će dobiti neku pravu, ozbiljnu kaznu? Nalog da proširi i osigura jalovište, zapuši rupe, nalog da bar jednom godišnje finansijski podnese trošak čišćenja korita Jablanice?
Gotovo sam sigurna da neće, pa je samo pitanje dana kada će otrov iz flotacije ponovo završiti u reci.
Sistematsko ubijanje Jablanice traje decenijama, bez posledica. I to se ne tiče samo riba i vodozemaca, vrba i topola u priobalju. Neki od odgovornih sutra će moći da biraju život negde drugde, a šta ćemo mi?
S. Stojiljković
